Инфлација и погрешни лијекови
Европска централна банка је током прошле седмице поново подигла референтне каматне стопе и то на ниво који је сада виши од оног током велике финансијске кризе 2008. године. Ова банка на овај начин жели сузбити и вратити инфлацију на прихватљивих два одсто. Циљ је да се повећањем каматних стопа смањи потрошња, односно тражња, а што би онда, како пише у уџбеницима, требало довести и до смањења инфлације. Нуспродукт овог плана је рецесија, односно пад производње и раст незапослености.
Међутим, показало се да ова борба и не иде баш жељеном и планираном динамиком. Инфлација у еврозони је и даље релативно висока. Просјек је око шест одсто, али у појединим европским државама иде и преко 20. Неке анализе указују да би битка са инфлацијом могла бити окончана тек 2025. године, уз услов да не буде неких "неочекиваних глобалних догађаја".
Поједини стручњаци указују како је ова инфлација резултат многих претходних лоших одлука, а да је рат у Украјини дошао попут уља које је доливено на већ запаљену ватру. Истичу како је инфлација ту, и да неће тек тако лако отићи с позорнице, јер монетарни лијекови које ЕЦБ користи нису добри у лијечењу ове упале, која је започела још са енормним штампањем новца у вријеме короне. Каматне стопе тада су износиле нула, што је Европљанима тада омогућило да лагодно живе. Сада једна таква политика долази на наплату. Направљена је једна кула од карата која би, уколико се сруши, могла довести не до рецесије већ депресије, најцрњег сценарија када се инфлација и рецесија удруже.
ЕЦБ потеже за уџбеничким мјерама заборављајући да се, у ствари, ради о такозваној "трошковној", а не монетарној инфлацији. Заборавља се и да ова инфлација није иста у свим земљама чланицама Европске уније. Жмуре и забијају главу у пијесак попут ноја и пред чињеницом да постоји и велика разлика у степену задужености земаља унутар еврозоне. У таквим околностима ЕЦБ би требало да мисли шта ће бити и са тим презадуженим земљама да не би дошло до њиховог банкрота. Очигледно, што показује и ово ново повећање каматних стопа, да о свему томе не мисле. Или не желе. Или су толико неспособни и кратковиди.
Нажалост, све ово ће се одразити и на нас. Након увозне инфлације погодиће нас и увозна рецесија због повезаности нашег тржишта с европским. Иако су наше банке "преликвидне" и немају потребу да се задужују по новим условима, у неком наредном периоду треба да очекујемо нову корекцију каматних стопа и код нас, те раст рата кредита. Наша срећа у несрећи јесте што имамо релативно неразвијено тржиште, али и то што је пад животног стандарда нешто с чим су се грађани БиХ до сада суочавали много пута, и преживљавали, за разлику од неког Аустријанца или Нијемца.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
