Индекс мање
Каква судбина за четири или пет година чека оне који ће у октобру узети индекс у руке и кренути на предавања у амфитеатре високошколских установа у Републици Српској, тешко је утврдити. Вођени досадашњим искуством, највише је оних који са дипломом испод мишке из амфитеатра иду право на биро за запошљавање и тамо чаме годинама чекајући посао у струци и прилику да покажу шта и колико знају и умију.
Шта очекује будуће бруцоше, тешко да било ко може са сигурношћу да одговори, посебно не они који годинама кроје уписну политику, скраћују и продужавају уписне квоте, наводно у складу са потребама.
Оно што је сигурно, мјеста на факултетима у идућој академској години биће мање него лани. Ове године потребе су очигледно смањене јер су и уписне квоте срезане, па тако свршене средњошколце у идућој академској години очекује 767 индекса мање. Из године у годину примјењују се разне анализе и стратегије приликом креирања уписне политике. У помоћ се позива пословна заједница, економисти, академци, привредници и сви иоле упућени у стање, не би ли коначно успјели ускладити све и кренути правим путем. Међутим, мало шта је до сада постигнуто. Годинама је највише слободних мјеста било на праву и економији, а дипломаца тих факултета највише на бироима за запошљавање. Иако су квоте смањене, на тим факултетима и даље је највише слободних мјеста. И да половина оних који упишу те факултете дипломира у року, питање је да ли нам заиста треба толико правника и економиста. Да ли ми и даље свјесно школујемо кадар за биро? Ако већ они који кроје уписну политику не могу или не знају како да напишу квалитетан план и програм, зар је могуће да млади људи у овој земљи не размишљају о својој судбини и свјесно уписују баш те факултете? Јасно је да не могу сви бити љекари или инжењери електротехнике, али је невјероватно да већина машта само да буду правници и економисти.
Аларм за промјену уписне политике звони одавно. Судећи према овогодишњем приједлогу уписа на факултете, надлежни су закорачили у битку, али не још довољно и не свим расположивим снагама. Све док и даље буду опстајале поједине катедре само да неки професори не би остали без посла, упркос томе што предавање држе за два-три студента, узалуд нам сва борба. Везе са привредном треба јачати, а младима предочити стварно стање у друштву и јасно и гласно рећи која диплома ће им само красити зид у соби и скупљати прашину, а са којом се могу надати радном мјесту и сигурној плати.
Треба почети већ данас, да бар генерацији која се увелико припрема за јулски пријемни испит отворимо очи и помогнемо да изаберу струку са којом их сутра очекује сигуран посао, како не би понављали грешке оних који годинама већ посао сањају на бироу.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
