Инцкова писма
БиХ је земља у којој многе ствари не функционишу како би требало. Многа питања су годинама без правог одговора.
Посебно мјесто у том низу заузимају правосудне институције на нивоу БиХ о којима је озбиљна прича покренута прије више од четири године договором о отварању структуралног дијалога о реформи правосуђа.
Међутим, имајући у виду да то питање треба да буде ријешено у БиХ, ствари су некако и кренуле, али не у правом смјеру.
Дијалог су пратила бројна питања, а не она о којима је требало највише да се разговара и гдје су и највећи проблеми. Тако се није никуда помакло и то је довело и до одлуке власти у РС да се о Тужилаштву и Суду БиХ, као и о одлукама високих представника, на референдуму изјасне грађани Српске.
То је засметало многима у БиХ, али и изван ње, а посљедњи се огласио дугогодишњи високи представник у БиХ Валентин Инцко и посегнуо за оним што, изгледа, најбоље и зна - писањем извјештаја Савјету безбједности УН.
Документа са Инцковим потписом свако мало иду на адресу генералног секретара УН Бан Ки Муна и самог Савјета, а у њима су редовни кривци за све званичници Српске, посебно они који су на њеном челу. Да пређу са стране лоших ликова на ону другу, бољу, у Инцковим рукописима нема шансе. Без обзира на то и ако је Српска у неком од извјештајних периода била боља, много боља или максимално боља од ФБиХ.
Сада је Инцко одлучио да се Савјету безбједности УН опет пожали на потезе Српске и то јер је озбиљно кренула у причу да свој суд о правосуђу на нивоу БиХ дају грађани РС. Каже да тиме власти РС руше Дејтонски мировни споразум, а да ли се запитао шта су својевремено радили његови претходници када су својим одлукама рушили тај исти споразум.
Да ли је у овим данима и мјесецима Инцков задатак, умјесто да пакује кофере, правдање потеза које су, по свом нахођењу, радили они чији је посао, али и плату наслиједио?
Референдум је једно од основних права сваког човјека, да каже шта мисли о одређеном питању у само једној ријечи, а и то се сада покушава оспорити становницима Српске. Чак и то право да кажу "да" или "не", а свима су пуна уста заштите људских права док су правосудне институције на нивоу БиХ, ма какве год оне биле, недодирљиве у сваком смислу за оне из чијих џепова одлазе милиони за њихов (не)правосудни (не) рад.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.