Инцко, Реуфе један

Дарко Момић

“Хашки трибунал сматра да је колективна одговорност примитиван и архаичан концепт који значи да ће се цијела група сматрати кривом за масакре, мучење, силовање, етничко чишћење, необуздано уништавање градова и села. Међутим, историја показује да се чврсто држање за осјећања колективне одговорности лако изроди у озлојеђеност, мржњу и фрустрацију и неизбјежно води у даље насиље и нове злочине.”

Ово је цитат из пресуде Хашког трибунала генералу Војске Републике Српске Радиславу Крстићу који је 2004. године осуђен на 35 година затвора због ратног злочина или прецизније због саучесништва у геноциду. Како је неко могао да буде осуђен за саучесништво у геноциду, а да нико прије њега није осуђен за геноцид је питање за правнике и за неку другу прилику. У овом случају је ријеч о најблаже речено срамотном писму које је високи представник у БиХ Валентин Инцко упутио предсједнику Народне скупштине Републике Српске Недељку Чубриловићу у којем је ултимативно затражио да одузме повеље с одликовањима додијељене, како наводи, осуђеним ратним злочинцима Радовану Караџићу, Биљани Плавшић и Момчилу Крајишнику.

“Тим чином би се исправило понижење које је почињено према жртвама ратних злочина, њиховим породицама и свим грађанима БиХ, али и уклонила колективна одговорност са српског народа”, навео је Инцко, изазивајући тиме шок, невјерицу и огорчење у Републици Српској и с друге стране френетичну хистерију у политичком Сарајеву и међу његовим истомишљеницима које на друштвеним мрежама представља мегафон сарајевских грађанских екстремиста који се током рата у БиХ скрасио у избјеглиштву у - Београду, чије име почиње са “Ре”, а завршава са “ф”

Високи представник чији посао је да доприноси изградњи мира у овој накарадној земљи тако је на најдиректнији начин повукао потез који се, како оцјењује Хашки трибунал, “ако изроди у озлојеђеност, мржњу и фрустрацију и неизбјежно води у даље насиље и нове злочине.”

Далеко било и у кући му владала озлојеђеност, мржња и фрустрације коме год је до тога, али ријеч је о превише озбиљној ствари и недопустивим наводима највишег представника међународне заједнице у БиХ. Да будем јасан и да се дежурни душебрижници не би досјетили да хашке пресуде узимам селективно и тумачим само оно што иде на руку Србима, ни цитирану пресуду генералу Крстићу не сматрам легитимном зато што долази из суда који је као ратног злочинца означио једну Биљану Плавшић, а није једног Насера Орића, али ако они тај суд и његове пресуде сматрају легитимним, онда им је легитиман и цитат о колективној одговорности. Исто као и плакета Скупштине Зеничко-добојског кантона додијељена команданту српских главосјеча из одреда “Ел муџахид” Сакибу Махмуљину. Ко је рекао да му се одузме?! Ма немојте, молим вас!

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана