Имовина

Жељка Добрић
Имовина

Уставни суд Републике Српске донио је у петак одлуку која је била очекивана, а то је да одбије захтјев Клуба Бошњака у Вијећу народа РС, у којем тврде да им је витални национални интерес повријеђен усвајањем Закона о статусу државне имовине која се налази на територији РС.

Суд је утврдио и оно што је и лаицима било познато, а то је да Народна скупштина РС, као највиши законодавни орган у Републици, има право да донесе поменути Закон, јер је она надлежна да законски уреди односе у Српској.

Један од закључака Уставног суда РС био је и да се витални интерес било којег народа не може повриједити у случају нормативне неусаглашености закона са Уставом, како то тврди Клуб делегата бошњачког народа у вези са Законом о статусу државне имовине.

Другим ријечима, то само значи да се Бошњацима није свидјела идеја да Република Српска на својој територији уреди питање државне имовине над којом постоји забрана располагања, па су очигледно злоупотријебили покретање питања виталног националног интереса.

Колико је Бошњацима стало да се овај Закон осујети, говори и чињеница да се уздају да ће закон да оспори неко из Сарајева. Aко и то не успије, спремни су да, по ко зна који пут, ургирају и код високог представника у БиХ и траже да, ако не успију они, он суспендује примјену закона.

A у старту је речено да циљ закона није да на било који начин оштети Бошњаке, већ да Српска коначно може да располаже оним што је њено, јер на нивоу БиХ закона о државној имовини нема и ко зна када ће он бити усвојен.

Па неће ваљда Република Српске чекати да државна имовина која ионако пропада (а вриједи милионе марака), када коначно дође на ред да се прода, обнови или исплативо искористи, буде оронула и вјероватно неупотребљива.

Можда би Бошњацима било паметније да код OHR-а ургирају, не да обори закон о статусу државне имовине у РС, него да подржи доношење једног таквог и на нивоу БиХ. Наравно, онаквог који ће свима да одговара.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана