Имовина Републике Српске
Посланици Народне скупштине Републике Српске усвојили су на посебној сједници Закон о статусу државне имовине која се налази на територији РС и под забраном је располагања.
Тако је овај дугогодишњи проблем у Српској ријешен, а та имовина постала је власништво Српске.
Овај закон предвиђа територијално-функционални принцип, који значи да је сва имовина која се налази на територији РС у власништву РС, а да се дио те имовине може уступити на коришћење институцијама БиХ ради обављања послова из њихове надлежности. Министар правде РС Џерард Селман поручио је да закон није антидејтонски и антиуставан, односно да има своје утемељење у Уставу БиХ и Уставу РС.
Бошњачке партије у РС и ФБиХ одмах су се побуниле против закона називајући га антиуставним, а OHR је саопштио да је то скретање пажње са битних ствари. Свјесно су при томе занемарили чињеницу да је Влада РС одлучила да донесе тај закон, будући да је OHR 2005. године наметнуо законе о привременој забрани располагања имовином, а да комисије за државну имовину до данас нису успјеле да усагласе ставове о том питању.
A да је заиста тако, показује чињеница да комисија која је формирана управо да би донијела закон о државној имовини и да би се коначно знало шта је чије, није до сада успјела ништа да уради. Било је, руку на срце, неких приједлога за рјешавање овог проблема, али они су ишли углавном на штету РС. Приједлози који су били у корист свих страна, по правилу нису наилазили на разумијевање и на сједницама комисије су редом одбијани. И тако годинама.
Послије тога, у цијелу се причу прошле године поново умијешао OHR и направио фамозни списак на коме су се нашли, између осталих, и национални паркови, земљиште и фабрике који су већ одавно у приватном власништву и РС и ФБиХ наложио да оно што је пописао они подијеле. И то је наравно било немогуће.
Онда је Савјет министара БиХ (опет наравно на захтјев Владе Републике Српске) задужио Комисију за државну имовину да сачини списак имовине потребне за рад институција. Тај посао требали су да заврше још прије неколико мјесеци, али ни од тога ништа. A за то вријеме имовина вриједна милионе и милионе марака не може да се прометује и књижи, због чега су сви на губитку.
Српска је у свом дворишту проблем ријешила, јер другог избора није имала. То што други то не желе да виде и схвате, није проблем Српске
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
