Имовина под лупом

Ради се о законском рјешењу које је средином прошле године већ усвојила сусједна Србија. Како  су истакли из СНСД-а, они очекују да би овај законски акт у Републици Српској могао бити примјењив већ од маја ове године.

Примјера ради, овај закон није добио зелено свјетло у Хрватској уз образложење да би он кршио уставна права државних службеника. Али кључни аргумент против била је чињеница да је проблематично очекивати од било кога, па и од политичара, да након више од 20 година доказује да је за имовину коју је стекао имао покриће у приходима.

А посебно када се зна да су Пореској управи доступни подаци о приходима свих грађана па би се, ако у неком тренутку закључи да је нечија имовина сумњива, с правом поставило питање због чега порезници нису раније реаговали.

Вјероватно су и због овога Србија, а сада и Република Српска, одлучиле да се под лупом нађе само она имовина коју је неко лице стекло у посљедње три године. На тај начин би биле избјегнуте многе правне заврзламе.

Оно што није јасно, бар за сада, јесте да ли ће се под лупом овог закона наћи и имовина у иностранству - скупоцјени станови, аутомобили и јахте појединаца?

Шта ће бити са фирмама које послују у оф-шор зонама, али и које су то критичне групе грађана чија имовина ће бити провјеравана? Како ће бити оцјењивано да ли неко има имовину несразмјерну оствареним проходима?

Предлагач овог закона би требало све ово да узме у обзир како не бисмо добили недоречен документ, а који би омогућио селективну правду, па да и они који склањају свој нелегално стечени новац у иностранство буду поштеђени. Потребно је послати јасну поруку. 

Оно што је једино сигурно јесте да је Српској пријеко потребан један овакав закон који би, ако ништа друго, бар превентивно дјеловао да буде смањен постојећи степен корупције.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.