Има посла...
Стално запослење и сигурна плата сан је сваке особе на евиденцији незапослених, али како тај сан често остаје недосањан, бар на подручју Српске и БиХ, ту су привремени послови који радницима могу донијети солидну зараду и који никако нису за одбацивање. То јест нису у теорији, али у пракси и те како јесу. Бар они који се тичу мотике и пољопривреде.
Одговор на вјечито питање да ли стварно нема посла или људи неће да раде већ годинама дају домаћи пољопривредници којима хронични недостатак надничара из сезоне у сезону задаје све више главобоље.
Од раног прољећа до касне јесени ти људе нуде бројне послове попут сијања и копања у њиви, резидбе воћки, брања воћа и поврћа, паковања плодова, међутим њих најчешће морају обављати сами уз помоћ чланова свог домаћинства јер је веома мало надничара који су спремни да засучу рукаве и бреме тешког времена превале преко сопствених руку. Због мањка сезонаца власници пољопривредних имања приморани су да константно подижу висину дневница не би ли привољели што више људи на рад. Али ни та тактика не даје жељене резултате. Незапослене у њиве и воћњаке чини се не може “натјерати” ни дневница од 50 марака, колико пољопривредници нуде овог прољећа за десет сати рада. Несумњиво је да се за ту суму у маркетима може пазарити пуна корпа прехрамбених намирница, могу се купити на примјер и панталоне или патике, па чак и полован телефон.
Поставља се питање зашто онда незапослени, којих је на евиденцији Завода за запошљавање РС на крају априла било више од 86.000 неће у њиве? Да ли зато што је за многе то посао “испод части” или једноставно имају довољно новца и па немају потребе да раде.
Истина је да су послови у пољопривредни изразито тешки и да није лако десет сати на сунцу копати у пољу или брати воће у воћњаку, али када нема ништа друго треба се водити оном дај шта даш. С друге стране ни тај посао у њиви захваљујући савременим машинама данас није ни упола тежак као прије 50 и 100 година када су наше баке кору хљеба зарађивале с мотиком у руци.
У годинама након рата било је битно само прехранити породицу, али преко ноћи смо постали размажено друштво у којем се послови бирају као што дијете бира чоколаду. Сви маштају о великој заради, без обзира да ли имају пословне вјештине и интелектуалне способности за то. Управо због таквог начина размишљања које преовладава у друштву “како до лаке зараде” је вјероватно најчешће постављено питање на “Гуглу”.
Школа, родитељи али и комплетно друштво требало би младе генерације које стасавају уче вриједностима које славе ред, рад и дисциплину. Морамо се научити да није срамота радити било шта што може обезбиједити егзистенцију.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
