Има наде....

Онда: убио, силовао, удавио, појео, монструм, звијер, црна прогноза, катастрофа, катаклизма, пропаст свијета...

Ово су само неки од наслова којима нас бомбардују сваки дан. Наслова због којих би било лакше не пробудити се. Јер ако се не пробудиш неће те зором дочекати ни Мрка, ни Станија, ни Мими, ни катастрофа, ни катаклизма, ни свирепо убиство, ни монструми,  ни звијери, ни потопи... 

Недавно се на нету појавила симпатична, али сурово истинита анализа или "28 јаких доказа да су медији потпуно скренули" у којој се прецизно наводи како медији промовишу најниже људске пориве. А промовишу их тако што је монструм омиљена ријеч, тако што немају појма о чему пишу, тако што вријеђају интелигенцију читалаца, тако што плаше људе, тако што им чињенице ни мало нису битне, тако што кажу да је свака зима најгора до сада, тако што су све временске прогнозе језиве, тако што угрожавају ментално  здравље нације ....

До "транзиције" и таблоидизације медија дошло је посљедњих неколико година у којима је информацију важну за живот "обичног" грађанина, замијенила сензација потпуно неважна за живот "обичног" грађанина. Улога медија, чији смисао је да раде у интересу јавности да зна, потпуно је промијењена, а ријетки су одољели искушењу.

Таблоиди су и раније постојали, али су живјели од тиража и ту је престајао њихов утицај на јавност. Па ко воли нек изволи! Али таболиди никада и нигдје нити су узимани као мериторан извор, нити су као такав цитирани. И то је била и фер и јасна подјела. 

Управо узимајући у обзир чињеницу да таблоиди живе од сензације и да имају "слободу" да надувају, придодају или нашим жаргоном речено "набуџе" и наслов и причу, одговорност за таблоидизацију медијског простора не може се ставити само на њихову душу. Већа одговорност је на онима "озбиљним" и "професионалним" који су из разноразних разлога у медијски простор увели таблоиде као релевантан и истинит извор, а таблоидно новинарство као тренд.

Да ли је због економске кризе у којој су медији доведени до руба опстанака или нечег трећег, догодило да су "озбиљни", јавни и конвенционални медији у трци за продајом или гледаношћу постали директни саучесници, ако не и кључни фактор у таблоидизацији медијског простора. 

Неко је дијагнозу написао овако: "Када изађе наслов "Сораја без панталона", умјесто наслова "Дјеца без лијекова", то само значи да су уредници без мозга или без морала"!

Суштинско питање које се поставља јесте да ли заиста људи желе да то слушају и читају или једноставно немају избора? Да ли су осиромашени медији у трци за расподјелу маркетиншког колача прибјегли злочину без предумишљаја: масовном јавном заглупљивању нације? 

Због свега тога случај "Информер" није никакво изненађење. Да се није догодио прије, догодио би се касније. Јер, није "Информер" једини кривац за случај "Информер". "Информер" је само производ друштва и медија које живимо.

И да се нису појавиле лажне фотографије голе Колинде Грабар-Китаровић појавиле би се врло брзо рецимо фотографије голе Зоране Михајловић или голе Северине Вучковић или голе Ангеле Меркел или... Кључно питање у свему томе је кога уопште брига за њихову голотињу све да је  идентитет  стварни, а не лажни? Мене би једнако било срамота.

Али ипак има наде... Показала је то јучерашња фотографија испред Југословенског драмског позоришта у Београду гдје су стотине људи у километарском реду чекале да купе карте за театар. Било у току "позоришно снижење" или не, то јесте неоспорно најљепши утисак године који доказује да се нација није инфицирала вирусом таблоидизације.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.