Има ли правде?

С друге стране уплакане и ожалошћене српске породице, које су још једном остале без правде. Она, једноставно, није “доступна” за њих. И вјероватно никада неће бити.

Јер истина не одговара властима у Сарајеву и бошњачкој политичкој елити која, то више није никаква тајна, а што се уосталом показало и у овом случају, годинама контролише правосудне институције у БиХ.

Ако и којим случајем “промакне” која оптужница, ту је онда суд који је одбацује због наводног недостатка доказа. И тако је годинама. Судови су постали продужена рука бошњачке политике.

Срби треба да буду криви за све. И ту бошњачкој елити са јуниором Изетбеговићем на челу треба скинути капу. То добро раде. Савјести вјероватно немају, тако да је не треба ни коментарисати. Причају о помирењу и суживоту, а он је сваким даном све тежи и компликованији.

У читавој овој причи случај “Орић” је сигурно посебан. А разлога је неколико. Као прво, није се смјело дозволити да ратни командант Сребренице оде у затвор.

Зна Насер много. И превише. Никоме из Сарајева не би одговарало да он развеже језик и открије праву истину о Сребреници и томе како је овај градић жртвован од Алије Изетбеговића ради НАТО интервенције. Када су Маркале “пропале”, требало им је нешто што ће изазвати свјетску реакцију.

Да је којим случајем Орић осуђен, показало би се и како “свјетска” прича о Сребреници није баш тачна. Открило би се и како је на подручју Братунца, али и сребреничких села убијено више од 3.000 српских цивила, чије породице и данас чекају недостижну правду.

Коме онда треба овакво правосуђе у БиХ? Коме онда треба оваква БиХ? Србима сигурно не!

Шта је рјешење? Можда је ово прави тренутак да се у Републици Српској поново отвори прича о референдуму на којем би се изјашњавало о Суду БиХ. Јер понижења је већ доста. То најбоље знају оне породице које су очекивале да Орић из суднице изађе и уђе у “марицу”, а не да ишета на главну капију ове “правдољубиве” институције.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.