Има ли краја?
Поскупљењима у овој земљи крај се не назире, а потрошаче је додатно узнемирила вијест да пекари цијенама сустижу нафташе и да идућих дана поскупљују хљеб и поједина пецива.
И то није све. И једини домаћи произвођач јестивог уља саопштио је да је принуђен да подигне цијену, па ће грађани убудуће за литар издвајати минимално пет марака.
Ни то није све. На појединим бензинским пумпама литар горива јуче је отишао на 3,55 марака. Цијене на пумпама толико брзо лете у небо да ће, и ако се укину акцизе, те цијене пасти за свега неколико фенинга и нафташима ће опет бити добро. Како год, они су у плусу.
Има ли краја? То је питање које сви постављају ових дана и вјероватно једино на које нико не одговара. Сви су се о “свом јаду” забавили и на обичне грађане, који једва састављају крај с крајем, не мисле.
Можда онима који кроје политику и треба да заштите потрошаче три или четири марке за литар горива нису много. Сједница Дома народа на којој ће се разматрати укидање акциза на гориво је заказана, а да ли ће они који доносе одлуке бити јединствени, видјећемо.
Можда је њима заиста добро, па не виде да обични грађани грцају у проблемима и не знају како и од чега да преживе од првог до првог. Можда они заиста живе као бубрег у лоју.
Узалуд су плате и пензије повећане за коју марку, када потрошачку корпу не могу стићи ни три радничке плате. Инфлација је појела сваку марку више која је легла на рачуне радника. Проблемима нема краја.
Због свега тога, грађани немају времена за чекање. Сви закони и прописи који се доносе у њихову корист морају бити донесени по хитном поступку. Крајње је вријеме да политичари које народ сваке двије године бира на изборима засучу рукаве и учине нешто на овом питању, јер до сада нису мрднули прстом.
Свима је јасно да су се дешавања на истоку и раст цијена на свјетским берзама на неки начин прелили и код нас, али исто тако знамо и да нико од оних који би могли и требали до сада није учинио ништа да бар донекле ублаже и зауставе поскупљења.
Они које бирамо углавном знају свој правац и раде по добро познатом шаблону који у многим ситуацијама не доноси ништа добро обичним грађанима.
И овога пута грађани су углавном препуштени сами себи.
Траже могућности како да преживе сваки нови дан кризе. И преживјеће, јер то је једино на шта су свих ових година навикли, да преживљавају сами са својих десет прстију. Ријетки су они на које могу да рачунају.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
