Има ли краја поскупљењима?
Због таласа разних поскупљења Влада Републике Српске је 4. новембра прошле године усвојила измјену Уредбе о ограничавању маржи у промету робе и тиме смањила марже на основне животне намирнице. Тако су у промету на велико спуштене са осам на шест одсто, а у промету на мало са дотадашњих десет на осам одсто. То се односило на со, животињску маст, сунцокретово уље и биљну маст, маргарин, пастеризовано млијеко, јогурт, пшенично брашно, хљеб, шећер, храну за бебе, лијекове.
Међутим, ниже марже нису донијеле значајније ефекте за домаћинства, јер цијене и даље дивљају. Нема дана а да неки производ не поскупи. И томе изгледа нема краја, јер се раст цијена очекује и у наредним мјесецима. Најновији проблем евидентиран је у области живинарства.
Произвођачи сабирају проблеме због којих је ова грана пољопривреде пала на кољена, а енормна поскупљења хране за живину, електричне енергије, па све до папирне амбалаже, додатно су оптеретила овај сектор.
Иако је у живинарству, као и у многим другим областима и ранијих година било тешких и изазовних периода, никада као сада нису стизали са свих страна овако лоши резултати.
Произвођачи тврде да је гас који користе поскупио и до десет пута, а са новим поскупљењима реално је очекивати и смањење производње па чак и затварање појединих фабрика. Остварити било какву конкурентност постало је готово немогуће, јер је поскупјела храна за 30 одсто, исто толико и струја, гориво за око 20 одсто, амбалажа, превоз, апсолутно све...
Проблеми због раста цијена присутни су у готово свим областима у Републици Српској. Многи се довијају на разне начине како задржати ликвидност. Цијене расту и у цијелом свијету, а нарочито енергената.
Ипак, најтеже је домаћинствима. Поскупљења су већ одавно прешла границе “подношљивости”.
Стални раст цијена довео је до ситуације у којој грађани месо и сир купују на граме, а воће и поврће на комад. Надлежни тврде да ће на поскупљења реаговати повећањем плата и пензија, као и набавком одређених животних намирница за угрожене. За то су, кажу, обезбиједили и одређена средства у буџету. Ипак, тешко да ће са тим мјерама постићи дугорочна рјешења. Побољшање слиједи тек када кренемо користити потенцијал који имамо, како робни тако и људски и када престанемо у оволиком обиму увозити робу коју већ посједујемо.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
