Има ли краја муци са франком?
Ових дана немали број становника и предузећа у БиХ, али и сусједних земаља муку мучи са повећаним ратама кредита индексираних у швајцарским францима. Не желећи да им додајем со на рану, желим да укажем на битне елементе ове приче и да им, можда, пружим трачак наде.
Зашто су људи из БиХ узимали кредите индексиране у швајцарским францима свима је јасно: банке су нудиле ниже каматне стопе на ове кредите. Заузврат, дужници су преузели ризик ако дође до раста вриједности ове валуте.
У међувремену, овај се ризик остварио, па данас швајцарски франак вриједи готово 50 одсто више него на свом минимуму 2007. године
Да ли су дужници требали знати да ће доћи до раста вриједности швајцарског франка? Мој одговор, као неког ко се скоро свакодневно бави овим питањима, јесте да НИСУ. Значи, не кривите мужа, супругу, шефа, ташту што су узели кредит у овој валути! Свакако да су требали знати да преузимају ризик, који би био много мањи да су узели кредит индексиран у евро, међутим како ће се кретати вриједност курса КМ/швајцарски франак нису знали ни професионалци. Зашто? За курс КМ/ франак не важи општа теорија коју уче студенти економских факултета.
Наиме, обично се каже како је девизни курс цијена једне валуте изражена у другој. Aко је курс заиста цијена онда би његово кретање требало да зависи од тражње за валутама, а тражња за валутом опет зависи од спољнотрговинске размјене и капиталних токова између те двије земље.
Међутим, када је валута једне земља везана за валуту неке друге, веће земље, као што је КМ везана за евро, онда кретање курса КМ и осталих валута заправо не зависи од односа БиХ и тих земаља.
Да будемо прецизни, онда курс домаће валуте зависи од кретања курса валуте за коју смо везани, у овом случају евра и те треће валуте, односно швајцарског франка.
Курс евро/франак зависиће од тога хоће ли се земље чланице Европске монетарне уније, које су данас у проблемима, извући из њих. Значи ако Грчка, Италија, Шпанија, Португалија испливају из кризе, и престане прича о распаду еврозоне доћи ће и до јачања евра, а то би требало да се имплицира на то да ће курс евро/франак апресирати, па би и рате требало да се смање. Ово се свакако неће десити преко ноћи, ако се уопште деси, али постоје реални изгледи за то.
Још једно битно питање јесте да ли су власти у БиХ могле да нас заштите од овога. У суштини нису, јер нас нико није тјерао да узимамо кредите индексиране баш у швајцарским францима. Међутим, Народна банка Хрватске је била мудрија, па су у бољим временима диференцирале стопу обавезних резерви и по валутној структури, захваљујући чему су могле бар да ублаже раст рата. Наша Централна банка то није учинила, а то јој ничим није било забрањено.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
