Игре глади
Инфлација је болест, која се јавља због разних глобалних потреса и лоших монетарних политика те прекомјерног штампања новца, али и разних психолошких страхова. Најгора комбинација је када се све ово “поклопи”, што имамо у посљедњих неколико година.
Она је због тога постала попут канцера, који изједа унутрашње органе. Уџбенички лијекови, нажалост, не дају очекиване резултате. Штавише, подизање каматних стопа од стране централних банака само додатно компликује тренутно стање, доводећи до све веће рецесије која би, уколико се споји са инфлацијом, могла гурнути већину европских земаља у својеврсну депресију. Вријеме лагодног европског начина живота је једноставно прошлост, баш као и вријеме јефтиних енергената и хране.
Изјаве политичара и челника међународних финансијских институција како инфлација пада, да ствари иду у добром правцу, треба узети са великом резервом, јер су популистичке.
Кривити Русију за инфлацију, а при томе куповати три пута скупље америчке енергенте, граничи се са лудилом, баш као тврдње да грађани, и само они, треба да зарад некакве солидарности жртвују свој “живот”, своју сигурност, будућност своје дјеце, док у исто вријеме ти исти који о томе причају живе у дебелој ладовини.
Обични смртници, они који највише на својој кожи осјете ову кризу, треба да знају да пад инфлације не значи и пад цијена, већ само да цијене не расту оним темпом као у неком ранијем периоду. Оно што никако не охрабрује јесу и тренутна кретања на глобалном тржишту енергената и хране, али и сам долазак зиме, што ће највјероватније наставити да храни актуелну инфлацију те прави још већи јаз између богатих и сиромашних.
Оно што додатно забрињава јесте што смо, генерално гледајући, допустили да нас претворе у пуке шаховске фигуре и колатерале геополитичких игара моћи. Намећу нам “солидарност”, док у исто вријеме кућни буџети постају све тањи и празнији.
Од стране тих моћника из сјенке, који попут фараона теже ка неком вјечном животу и свеопштој роботизацији, намеће нам се нови начин живота са лајтмотивом: “Нећете имати ништа, али бићете срећни”. Још да нам објасне како ће нам та срећа изгледати.
Све неодољиво подсјећа на филм “Игре глади” који говори о апокалиптичној будућности, у којој ће након трећег свјетског рата на рушевинама САД израсти нова држава Панем, гдје се дјевојчице и дјечаци од 12 до 18 година морају такмичити на Играма глади у арени убијајући се док не преостане само један посвећеник који постаје побједник и јунак државе.
Уколико тежимо овом, онда смо на добром путу.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
