Игре глади
У свијету се сваке године баци близу милијарду тона хране, односно готово 20 одсто намирница доступних становницима свијета. Да би се схватило о коликој количини хране се ради, најбоље се може илустровати сљедећим податком. Када би се та храна натоварила у камионе, та колона би била дугачка колико и обим Земље, значи око 40.000 километара.
И све ово дешава се у ситуацији када готово више од милијарду људи ове напаћене и од стране глобалиста измрцварене планете гладује. Лијежу и устају празних стомака, не знајући шта ће бити сутра.
Говорити сада како због Украјине “свијету пријети несташица хране и глад” није ништа друго до лицемјерно, али и дио још једне глобалне игре. Баш као и са нафтом или гасом.
Истина, Украјина је највећа европска житница, али тврдити како ће због руске војне акције и прекида ланца снабдијевања доћи до глади, далеко је од истине. Ова ситуације је искоришћена за подизање цијена хране, али и стварање још једног, по могућности укоријењеног страха. На тај начин се “испод жита” желе наметнути нека од “револуционарних рјешења”.
Ти који шире тај страх намјерно заборављају да већ деценијама грађани појединих афричких земаља гладују, те на кашичицу добијају помоћ. Да је те “душебрижнике” заиста толика брига, ваљда би до сада ријешили овај проблем. Наравно да их није брига, јер им је пред очима само зелена боја долара. То потврђују изјаве корумпираних западних дипломата како вријеме јефтине хране постаје прошлост.
Чињеница је да хране у свијету има довољно, и то толико да нико не буде гладан. Али, то се покушава другачије приказати, а како би се спровели одређени интереси. Први је, зашто то не рећи, ГМО храна, а недавно је Бил Гејтс предложио да се прави и користи вјештачко месо. Други интерес је екстрапрофит. Цијене житарица и неких основних животних намирница су достигле своје историјске максимуме. И наравно да ће због тога испаштати оне најсиромашније земље које већину хране увозе.
Интересантно, али Европљани сада највише кукају због недостатка уља, брашна или гаса, јер су све донедавно живјели раскалашно и разметљиво. Баш као у сваком сегменту живота, све на крају дође на наплату. У ствари, ово је само удар на досадашњи лагодни живот грађана западних земаља. Уколико буду жељели да тако наставе живјети, мораће дебело платити и напунити касице прасице глобалиста. Слична прича је била и када је у питању пандемија, јер ако “умјетница жели бити здрава”, мора и платити. А Африку ко шиша.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
