Игре без граница
Иако је БиХ званично на прагу нове изборне кампање након које ће бирачи и одлучити ко ће их у наредним годинама представљати у институцијама власти на свим нивоима, неписано правило јесте да, под овим дијелом неба, одређене политичке трке и игре немају краја.
БиХ је и толико година послије рата класични протекторат и земља у којој странци кроје капу свима. Без питања, што је и више него поражавајуће чак и за овај дио Балкана. Године и године остале су у знаку наметнутих одлука и закона јер су странци, чији су домови далеко, тако хтјели. Ето, могло им се овдје за разлику од њихових матичних држава у којима не би смјели ни да помисле на исти или сличан потез. Али зато је овдје непојмљиво могуће па и то да, у Европи која држи до највиших вриједности, постоји земља каква је БиХ, у којој још влада сила, као некада. У неким давним временима.
Таква слика није само пораз БиХ него и цијеле Европе и шире, али и неких домаћих представника који годинама веома добро живе у овом хаосу и који и данас желе да мијењају прошлост, садашњост и будућност. Да се о свему прича и према томе односи на начин који само њима одговара, стављајући у страну најважнију чињеницу у БиХ - да овдје живе три, а не један народ, са свима онима који се не изјашњавају као Срби, Хрвати и Бошњаци.
Кристијан Шмит је оживио старе лоше навике. За кратко вријеме од када је угошћен у БиХ посегао је у неколико наврата за бонским овлашћењима и то да би умијешао прсте у питање имовине и предстојећег изборног процеса, а тиме долио уље на ватру у земљи којој то не ни најмање не треба.
Стао је на ту страну и превагнуо у корист оних, који с друге стране, према мишљењу многих, заправо подривају Дејтонски споразум, који је темељ и стуб БиХ све док домаћи лидери, али сви, не кажу другачије.
Уз то стижу најаве о доласцима нових војника у БиХ, под образложењем да су потребни за очување мира и стабилности, а вјерујемо да су сви свјесни да су потребнији на неким другим локацијама. Али тако је то кад неко у својим рукама има моћ да ради шта жели и углавном је демонстрира над далеко слабијим од себе.
Нови избори су пред нама. Новац је спреман и већина кандидата за кључне позиције. Изборна ноћ ће показати ко ће нас водити, а сви дани испред нас и како ће нам бити уколико домаћи лидери не спусте лопту и не врате се сви под једину праву капу - ако је Дејтонски мировни споразум.
То није познавајући прилике и међусобне односе лако, али није немогуће.
БиХ треба домаћа озбиљност, а не страна лудост. Помоћ са стране је увијек добродошла, али само ако је искрена и избалансирана, а то у овом моменту не гледамо у овој земљи. И то је руши, док се ори на све стране свијета да је један народ добар, други лош, а трећи најгори.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
