Игра закона и морала

Случај Велимира Сакана, високог функционера ПДП-а који је ангажован као савјетник у кабинету члана Предсједништва БиХ из РС у Бањалуци, недавно је испливао на свјетлост дана.

Сакан, надалеко познат као човјек из Котор Вароша, постао је Добојлија. Тим потезом остварио је законско право на додатне накнаде у износу од 700 КМ јер му је ново пребивалиште удаљено више од 80 километара од мјеста рада, што не би био случај да је остао пријављен у Котор Варошу.

Свако има право да живи гдје хоће. Адреса сваког појединца може бити у Бањалуци, Требињу, Зворнику или било којој другој општини или граду, али под условом да стварно живи у новоизабраној средини, а не да му тамо само буде адреса.

Јер такво понашање отвара бројне сумње. Да ли је све било само због накнада, или се ради о неким другим мотивима, али то треба да јасно каже онај, она или они чије је име дошло под лупу јавности, законитости, па на крају и морала.

У Сакановом случају реаговао је и ПДП - странка чији је члан, што је за похвалу. Без дилема су затражили да се одрекне тих додатних привилегија и да новац преусмјери у хуманитарне сврхе. Међутим, ако Сакан остане да живи у Котор Варошу, ни то није у реду јер нелегално стечен новац не треба ни за хуманост. У случају да се, с друге стране, и званично пресели у Добој, то право на накнаде нико не може да му оспори.

Закон је закон, а морал је нешто друго. Он важи од појединца до појединца и само та особа може да га има или нема.

Саканов случај је сигурно само један у мору таквих, не само у институцијама БиХ него вјероватно и на другим нивоима власти у овој земљи.

У Парламенту БиХ је прије двије, три године била покренута прича о томе да ли око 150 запослених у тој институцији заиста живи на адресама које су навели у својим захтјевима за надокнаду трошкова превоза на посао.  Та "истрага" би требало да буде спроведена у свим институцијама на свим нивоима власти, па нека епилог свакоме послужи на част.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.