Идентитет
Мит о поријеклу, односно тренутак или догађај уз који један народ везује свој постанак на најбољи начин казује како он разумије себе. Своје “историјско вријеме” Срби рачунају од Стефана Немање који је започео обједињавање расцјепканих српских племена. Немањином снагом и вјештином уједињен је значајан дио српског народа, али ни у том политички уједињеном народу није било заједничке мисли која би га у то вријеме у цјелости прожела и била основ његовог унутрашњег јединства.
Недостајала је духовна копча која ће га држати на окупу. Ту духовну копчу први је направио Свети Сава. Од тада па до данас она је била мање или више присутна, што због покушаја разних империја да је прекину и прекрсте већ крштено, али и каснијих процеса, али и идентитетских пројеката који су спровођени на овим нашим просторима.
Тај српски идентитет посебно се изгубио у вријеме комунизма, а онда се нашао на удару и током деведесетих. Како би “исправиле” све то представници власти Српске и Србије договориле су недавно градњу “свесрпског светилишта” у Доњој Градини, али су одлучиле и да 15. септембар буде Дан српског јединства, слободе и националне заставе. Усвојен је и Закон о заштити, очувању и употреби језика српског народа и ћириличног писма. И управо све ово није ништа друго до један покушај да се сачува српски идентитет на овим просторима, да се направи “српски свијет” о ком су још писали Јован Јовановић Змај или Светозар Марковић.
Иако га многи оспоравају и злоупотребљавају, појам “српски свијет”, за оне неупућене, говори управо о тој врсти уједињења српског народа и нема апсолутно никакве територијалне, идеолошке и политичке конотације или намјере. Има само везе са очувањем националног идентитета.
Одређени кругови из Подгорице, Загреба и Сарајева међутим све то поново користе за нове политичке обрачуне, ко о чему баба о уштипцима, не објашњавајући шта то има лоше у културном и духовном уједињењу српског народа. Шта има лоше у очувању идентитета, светиња, језика и писма. Нема ту ни “в” од великосрпског хегемонизма. Једноставно, та исконструисана флоскула, у посљедњих тридесетак година служила је само за ширење неоправданог страха, преко којег су остваривани одређени политички циљеви “других”.
Што једном написа Мухарем Баздуљ, да “уистину постоји великосрпски хегемонизам, па не би Србија данас била толико мала”.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
