Идентификација несталих
Дио породица несталих већ 25 година води борбу да њихови најмилији буду нађени и идентификовани, а наду да ће се то десити пољуљало им је пресељење ДНК лабораторије од стране Међународне комисије за нестала лица (ICMP) из БиХ у Холандију.
На овај начин најгрубље су изигране породице несталих особа које су ICMP-у дале повјерење да обрађује њихове податке. Сада су ти подаци однесени у Хаг, а ријеч је о узорцима од око 70.000 људи.
Осим што би биолошки подаци могли да буду злоупотријебљени, у питање је доведена и даља идентификација посмртних остатака.
Институције БиХ касно су се сјетиле да реагују и тек по објелодањивању намјере ICMP-а да измјести лабораторију, предузеле су прве кораке и формирале тим.
Међутим, лабораторија и сједиште ICMP-а су већ у Хагу и једино што преостаје је да се тај тим договори о даљој сарадњи о питању идентификације.
Што се тиче података, Савјет министара БиХ не предузима ништа јер, како су навели, Међународна комисија им тврди да има посебан статус и да не подлијеже законима БиХ.
Сервери са подацима су и даље у БиХ, али није сигурно да ће ту и остати…
Још поразнија је чињеница да Савјет министара БиХ приликом формирања тима за преговоре са ICMP-ом није позвао никога од представника институција Републике Српске и ФБиХ да кажу шта имају и како би процес даље идентификације могао да се одвија.
При томе нико не узима у обзир чињеницу да Српска има Завод за судску медицину опремљен да може да ради тај посао.
Најаве да ће ICMP 2020. године завршити бављење идентификацијама за БиХ, најаве су и трајног губљења података и наде да ће неидентификовани добити име и презиме.
До тада ће крвни и коштани узорци наводно бити слати дипломатском поштом у Хаг, гдје ће бити анализирани.
Ово је само још један од ножева у срца породица несталих који ће податке о најмилијима убудуће чекати од поштара. О претпоставкама гдје би узорци и подаци могли све да заврше сувишно је и говорити.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
