Иће и пиће
Логично би било да такви ресторани и шанкови у институцијама зарађују, јер у њима једу и пију они са највишим платама у држави, али ни то у БиХ није случај. Ваљда зато што је логично
По ко зна који пут потврдило се да је за једног становника БиХ најбоље да ради у институцијама БиХ, гдје се сви бенефити које запослени може да има дијеле шаком и капом.
Зато и не чуди што свако, на све могуће начине, покушава да се ухљеби управо у некој од 75 институција које немају дно када је у питању узимање пара од грађана, а за своје потребе. Најчешће личне.
Иако се стално врте милиони марака за ово, милиони за оно, увијек наново разочарава чињеница када се затраже паре за бесмислице.
По аутоматизму то се и одобри, а да се нико не запита како народу изгледа када паре, које је тешком муком зарадио, одлазе на, ни мање ни више, него на иће и пиће оних који и не знају шта значи радити. У правом смислу те ријечи.
Један од таквих захтјева одобрен је прошле седмице, и то 120.000 КМ Служби за заједничке послове институција БиХ за храну и пиће.
Ова служба пружа угоститељске услуге институцијама БиХ, те руководи ресторанима и, како су навели, шанковима у оквиру институција. Да су разноразни парламентарци, министри, директори, замјеници, савјетници и други чиновници појели и попили неколико хиљада ове године, па да им се и да нешто пара.
Али то није случај, Служба је ове године на располагању имала више од 13 милиона марака, али није познато на шта их је све потрошила и колико је завршило у шанковима и мимо њих.
Логично би било и да такви ресторани и шанкови зарађују, јер у њима једу и пију они са највишим платама у држави, али ни то у БиХ није случај. Ваљда зато што је логично.
Иако су ревизори утврдили да нема прецизних података да ли Служба заиста троши или зарађује, то ипак није омело министре да им одобре тражени износ.
Најприје су се, вјероватно, водили чињеницом да сутра неће моћи попити кафу, доручковати, па онда редом уживати у чарима државног посла, ако не одобре паре. А то што се оне не троше транспарентно и што се не зна њихов крајњи корисник, с обзиром на то да ни јавне набавке нису чисте, то министре не занима.
Важно је да је њима и онима који раде за њих потаман, а пореским обвезницима од којих се финансирају како буде. Руководиоци институција БиХ се ионако према привредницима понашају по систему "узми док има", а кад не буде "то је због свјетске економске кризе и треба сачекати да прође".
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
