И Срби су жртве
Да су Срби као народ дискриминисани, видјели смо небројно пута до сада, а посљедњи еклатантан примјер долази нам из Подриња.
Породице настрадалих Срба као знак сјећања, али и упозорења на велике злочине у протеклом рату поставили су фотографије 3.267 цивила и војника уз магистрални пут од Братунца ка Поточарима. Уједно и као опомена за све оне који прођу ка Сребреници у “маршу мира” да се увјере да су дјела, односно недјела, била обострана. Ипак, породице настрадалих морале су их уклонити истог дана и то по налогу тужиоца.
Наиме, у страдалничком средњем Подрињу још су свјеже ране из Одбрамбено-отаџбинског рата, а оне се реактивирају додатно када Бошњаци обиљежавају њима важан датум 11. јула.
Шетња, мото-маратон и ратнохушкачке поруке слика су и прилика, које су ових дана бомбардовале јавност у БиХ. Ипак, треба да знају и да Срби као народ имају свој идентитет, културу сјећања, али и борбу за ово што је најсветије, а то су земља и слобода.
Колико је била важна та борба током ратних дејстава, толико је и важна данас у миру.
И неће Срби бранити неодбрањиво, али хоће оно што им је важно, а то је да свака родитељска суза боли подједнако, ништа мање у односу на оно што се данас обиљежава у Сребреници, а уз помоћ прозападних вриједности, још једном ће отићи слика у свијет као и до сада, да смо геноцидан народ. А знају сви да нисмо.
Комеморација и разни перформанси ће проћи, али народ, односно оно мало што га је остало, мораће да живи и даље заједно. И Срби и Бошњаци, док се мало спусте тензије, причаће о егзистенцијалним проблемима, како преживјети “од првог до првог”, прославити празнике, поново заједно.
И фотографије, које не би требало никоме да сметају, повучене су у дворишта како не би ометале пролазнике који бране “истину”. А колико је истина битна локалним бошњачким политичарима, најбоље свједочи податак да се јуче нису појавили на комеморативној сједници Скупштине општине Сребреница, гдје су бојкотом још једном показали да хоће да чују само једну страну, која њима одговара.
Бол и туга због сваке настрадале особе, које год она била националности, ненадокнадиви су. И док буду величали једне, а умањивале друге жртве, живот као да стаје у средњем Подрињу, које ће још деценијама, па и вијековима живјети у прошлости.
У прошлости која је тмурна и тужна, и гдје нису само страдали Бошњаци, него и Срби, и то морају сви да знају и признају.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
