И пораз може да буде побједа
Послије неколико година планирања, припремања, посвећености умјетника, сарадника и свих оних који су истински подржавали пројекат и кандидатуру Бањалуке за Европску престоницу културе 2024. године, након спремности и воље за побољшање и промјену, неке борбе, наде и снови су пали у воду.
Бањалука је изгубила борбу за титулу, али људи који су радили на томе нису. Свој допринос су дали, преданошћу, жељом и намјером да овај пројекат буде глас неке промјене, прогреса, као снажни вапај за бољим данима за град, за културу, за све оне који су ту.
За нијансу нисмо успјели, а некако, нама на југу увијек и у свему недостаје та нека нијанса. Недостаје нам који бод, која жеља, који покрет и покоја зрака свјетлости. Као да смо стално завучени у тамни вилајет у којем је до свјетла троструко теже доћи него било гдје друго.
Сјеверу, изгледа ништа не недостаје, зато му и треба дати шансу, јер је то, чини се, сигурније. Могуће је да су се дјелимично тиме и водили они у чијим рукама је била одлука, а могуће је и да су многи тајно прижељкивали овакав исход, сматрајући недостојним намјере да се, побогу, нешто промијени. Незахвално је говорити о томе. Но, свакако се чини као да је вазда лакше ићи линијом мањег отпора, а још лакше препустити се летаргији, свакодневним јадиковкама, осудама. Чини се да је теже дати подршку, погледати све са ведрије стране и можда се случајно некад и понадати. Лоше вријеме за сањаре, неки би рекли. Допадала се идеја свима или не, неки помак је направљен. Помјерили смо се можда само за ту нијансу која нам увијек недостаје, али и то је и те како значајно.
Сјеверу, чини се, ништа не недостаје. Сјевер виде као сигурност, мир, игру на сигурно, јер ко ће се уздати у јужну ентропију, хаос и ризик.
Кажу људи да нада умире посљедња, а неки други пак да је нада често варљива и полетна, натјера нас да се залетимо, ударимо у непробојни зид и разочарамо. Нада људи који имају жељу да поправе и побољшају нешто је ипак нешто што остаје и то никаква титула не може да промијени, ни да ускрати. Из сваког пораза ваља извући поуку, каква год била. Из сваког губитка мора изаћи нешто боље.
Свјесни чињенице да је данас тешко било кога покренути на промјене, овај програм, пројекат и ови људи показали су да искрене намјере, добра воља, упркос различитостима, могу многа брда да свале.
И можда нам на југу увијек нешто недостаје, можда смо хаос на свој начин, нисмо сигурност, нити идеал, али једно је сигурно, док год постоје људи са жељом, великом дозом оптимизма и намјером да овом свијету донесу нешто добро, није све изгубљено. Неки нови дани су свакако пред нама, а сваки је шанса за нову идеју и макар мали сањарски корак, иако многима баш то мало недостаје.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
