Хуманост на испиту

За ову организацију, чији је један од основних циљева борба против глади, дошли су црни дани, јер је основне животне потрепштине на полицама замијенила прашина. Иако је све већи број сиромашних грађана, а донација за социјално угрожене све мање, намеће се питање зар стари, болесни и они без најближе родбине која би им пружила руку спаса заслужују да гладују?

Иако републичка и локалне власти и приватне фирме настоје да притекну у помоћ, видећи вјероватно добар начин рекламе, помоћ обичног грађанина и данас је несумњиво најпотребнија. Како би се успјешно војевале битке против глади, никоме не пада тешко да жртвује једну шољицу кафе за литар уља, килограм шећера или брашна, један сапун или конзерву хране. Свакоме је кристално јасно да је зарадити динар за кору хљеба тешко и здравим и способним грађанима, а камоли онима који се боре са старошћу и самоћом.

Међутим, највише хуманитарних акција разна хуманитарна удружења организују у вријеме великих празника или катастрофа. А шта је са осталим данима у години, питање је које се неизбјежно намеће. Зар наши суграђани заслужују да добију парче хљеба само у вријеме Божића и Васкрса? Да ли су гладни само онда када их потопе мутне воде Врбаса и Саве?

Више од 1.000 грађана Српске свакодневно преживљава на народном казану, а на улицама већих градова можемо видјети људе који са кантицама у рукама иду по ручак и векну хљеба у народну кухињу по свој, вјероватно, једини оброк тога дана. Крајње је вријеме да се хуманитарним организацијама, Црвеном крсту и несебичним грађанима системски помогне да нахране гладна уста, јер једнократне акције добротвора не рјешавају проблем са хроничним недостатком основних животних потрепштина.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.