Хуманост без границе

Људи су остали без својих домова и онога што су годинама стицали, а најтеже је свакако онима који су изгубили своје најмилије. Немилосрдна водена бујица и сила природе оставила нас је све затечене и показала нам колико смо, у ствари, немоћни, а сад, када се вода повукла остале су дубоке ране које треба залијечити и штета која мора бити санирана.

Срећом, испливала је хуманост коју нико није могао ни да наслути, а камоли да вјерује да још постоји у толикој мјери… Вода је потопила границе и подсјетила многе људе како да буду људи.

Довољан је био само један поглед на Добој, Бијељину, Шамац, Обреновац, Маглај или Славонију па да се јаве бројни како би помогли настрадалом становништву. Волонтери из свих крајева кренули су без размишљања у најугроженија подручја, а несрећа је дотакла срца и оних који су миљама далеко па су хуманитарне акције организоване широм свијета.

Јавили су се многи чак и из Мексика и са Бермуда, питајући како могу да помогну.

Тако је на границама из дана у дан све више камиона са хуманитарном помоћи из бројних земаља, али, као по обичају, мора да се деси и неки проблем…

Пристигла помоћ сатима мора чекати да би прошла бројне и, по свој прилици, беспотребне процедуре да би стигла до оних којима је хитно неопходна. Тужно је да конвојима са помоћи можда треба мање времена да стигну са другог континента него од границе до неког града у држави, због чега нешто о том питању мора хитно да буде предузето.

Становништво које је страдало у поплавама ионако води борбу са временом, покушавајући да од муља и блата, које је оставила вода, отргне и спаси оно што се спасити да. Да из рушевина оног што су до јуче звали домом саграде нешто гдје ће моћи да живе. Они немају времена да чекају на помоћ коју су им несебично пружили бројни, како са ове, тако и са друге стране границе. Тачно је да је хуманост избрисала све границе, али неко други мора да избрише бројна беспотребна чекања и процедуре.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.