Хумани блузери

Лук Винслоу-Кинг и његова супруга Естер Роуз одлучили су да се одазову позиву Југослава Капетановића и крену у хуманитарну мисију током које свирају бесплатно за људе страдале у поплавама. Од 27. јула до 2. августа одржали су и заказали концерте у Загребу, Бањалуци, Сарајеву, Београду и Новом Саду.

Група младих хуманих људи каже да са собом носе поруку подршке америчког народа, посебно људи из Њу Орлеанса који је прије девет година погодио катастрофални ураган "Катрина".

Екипа камермана и продуцената која их прати на хуманитарној турнеји снима документарни филм о њиховим концертима и људима који су страдали у поплавама, а сав приход који буде прикупљен од приказивања тог филма по њиховом повратку у САД биће уплаћен онима који су погођени поплавама.

Главни "кривац" за идеју и турнеју "Блуза за Балкан" је Југослав Капетановић, човјек чији корјени су са ових простора иако је свега неколико мјесеци свог живота провео у њему.

Каже да га је јако погодило што је о поплавама сазнао случајно у телефонском разговору са својим оцем. Да би било какву информацију о томе добио било је потребно да отвори шест страница на CNN. Зато није чекао, покренуо је акцију на свом "Фејсбук" профилу борећи се против медијске тишине. Тако је Лук сазнао за  "Тамару" и акција је договорена.

- Наш циљ је да створимо културну и музичку везу између онога што се догодило у Њу Орлеансу прије девет година са ураганом "Катрина" и што се догађа на Балкану сада као посљедица велике поплаве чији узрок је циклон "Тамара".  Информације у медијима о овој несрећи били су ријетке и  већина људи с којима сам разговарао у Вашингтону нису имали појма о размјерама људске патње и штете које су направиле поплаве - каже Југослав.

Узео је два мјесеца неплаћеног, кредит од 10.000 долара за турнеју коју је организовао, окупио екипу људи која ради на филму и кренуо пут Балкана. 

Често употребљена флоскула да хуманост не познаје границе и у овој причи нашла је свој примјер. Али нешто друго чини се овдје важнијим. То је покушај групе младих људи да нешто ураде, да покрену, да промијене. Они су спремни да преузму ризик и властитом идејом покушају да поправе свијет. И у томе је суштинска разлика између нас овдје и њих тамо. 

Овај недавни експеримент можда најбоље говори о томе. Интернет акција "Потпишите петицију за редовно лиценцирање наставника и професора у школама у РС" прикупила је нешто мало потписа, иако је са становишта развоја друштва значајна и политички потпуно безопасна. Редовни критизери образовног система код нас нису је сматрали занимљивом.

- То ништа неће промијенити, рекао је један.

- Наравно да неће ако не покушаш, одговорио је други.

Управо овај мали примјер само је један сликовит доказ о томе да је критизерство свега, свакога и свачега, а не властита активност, једини образац по којем смо научени да се понашамо.

То и јесте суштинска разлика између нас и Југослава и његових пријатеља којима ни Атлантски океан није био препрека да покушају свијет да учине бољим. "Блузу за Балкан" у том послу није требала ни политичка подршка, а ни финансијска ињекција. Они су довољно храбри да сами  поправе свијет. Са становишта нашег поимања вриједности глупаво. Са становишта уређених система и јасних моралних вриједности хуман и храбар гест групе младих људи. А само таквима припада будућност. Критизери у ладовини градских кафана пријете да поједу и садашњост.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.