Храбра срца
Свако има свог хероја, узора који га тјера да увијек иде даље и пробија се кроз све сметове живота, ма колико се то чинило као немогућа мисија. Некима су то њихови родитељи, другима професори, спортисти, музичари и други из јавног живота или непосредне близине, али истински и најискренији јунаци за све треба да буду они који су најјачи када је најтеже. Посебно ако је ријеч о маленим срцима, која су тек почела да куцају.
Тада почиње њихова прва, лавовска борба. За још један удах и сваки наредни. За још један откуцај. За још један дан, седмицу, мјесец, годину. За живот који је само један. Али тешко да могу побиједити сами, ма колико њихова сићушна тијела била јака.
Живот зна и те како бити немилосрдан и у старту показати неко од најгорих лица. То најбоље знају родитељи чију дјецу задеси таква судбина, прије него што ли и прогледају како треба, осмијехну им се први пут.
Само они знају јачину олуја које их разарају, али и љубави и наде да ће све на крају, ипак, имати срећан крај. Да ће своје бебе однијети у топлину дома и у креветац, спремљен само за њих, али многима животни пут води баш преко инкубатора, који су им, пречесто, попут анђела чувара.
Република Српска и њени пријатељи, сви добри људи, показали су хуманост на дјелу на донаторским вечерима у оквиру хуманитарне акције “С љубављу храбрим срцима”. Уписано их је већ 12, а ново је заказано за 26. децембар, када ће, по традицији пред новогодишње и божићне дане, у борбу за прикупљање што више новца за набавку транспортних инкубатора.
Превише малишана постају борци већ у првим секундама, минутама живота и тада инкубатор постаје уточиште које им повећава шансе да удишу пуним плућима. И живе, воле и буду вољени.
Не можемо бирати какви ћемо се родити. Нико не зна шта му живот доноси, али можемо бирати какви ћемо бити у животу. Хумани људи су до сада, кроз донаторске вечери, колико-толико олакшали свакодневицу онима који не могу сами. Који нас, који то можемо, требају од момента када отворе очи па све док поново не утону у снове који су им, надајмо се, љепши од стварности.
Армија добрих људи је, током протеклих деценију и коју годину више, стала уз дјецу обољелу од малигних обољења, мале хероје који се боре са ријетким болестима, аутизмом, дијабетесом и оне са потешкоћама у развоју.
Сви они су ту око нас. Не смијемо се правити да их не видимо. Напротив, треба да будемо поносни на њих, а срећни због себе, јер, познавајући такве мале и оне мало веће борце, имамо част да, у данашње вријеме, уз себе имамо оличења добрих душа, чистих срца и најтоплијих загрљаја.
Обавеза, свих нас понаособ, али и цијеле Републике јесте да их штитимо и помажемо им, јер, прије свега, не смију, али и не могу, да животне битке бију сами.
С љубављу храбрим срцима. Нисте сами!
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
