Ход по ивици

Милијана Латиновић

Епидемија вируса корона у Републици Српској није завршена, а кад ће не зна се. У неким тренуцима чинило се да се побједа назире, да је сићушни непријатељ уништен и да ће точак живота кренути даље онако како смо навикли, како је нормално. Сада видимо да смо се прерано радовали, јер не само да нема краја већ епидемија свакодневно узима данак.

 

Сви, или бар велики број нас, надали смо се да ће доласком вакцине сви проблеми бити ријешени, да ће “ковид” амбуланте и одјељења у болницама заувијек бити затворени, а мјесеци иза нас остати ружна епизода у животу. И било би тако вјероватно да смо сви до једног били дисциплиновани од првог дана. А нисмо. Не само “обични” грађани, већ и сви остали. Поједини су криви јер више вјерују “Гугл” и тастатура “љекарима” и познаваоцима прилика, који о свему знају све, знају и од чега је вакцина направљена и да је штетна и да ће нас отровати и не желе да се вакцинишу. Криви су и они који су се вакцинисали па наставили да се понашају као да се ништа не дешава, као да је вирус нестао. Окупљали су се током љета, дружили без заштитне маске, не поштујући физичку дистанцу на коју су свакоме од нас скретали пажњу. Сви су у једном тренутку попустили и корона је поново окренула утакмицу у своју корист. Ова борба је буквално постала ход по ивици, нит има правила нити знамо шта нас сутра чека.

Најтужније од свега је то што се сада за дах у болницама бори омладина, углавном младићи и дјевојке који за вакцину не желе ни да чују. Уз помоћ респиратора дишу двадесетогодишњаци и нико не зна како ће њихова борба завршити.

Ако те информације нису довољне да се сваки појединац запита шта може да учини и како да допринесе да ово лудило стане, не знам шта још треба да нам се догоди. Страшна је и помисао да корона узима најмилије, а посебно оне који су тек закорачили на позорницу живота.

Вјероватно да Република Српска није обезбиједила вакцине против вируса корона сви би у глас псовали и баш сви би жељели да се вакцинишу. Да се те исте вакцине које су на располагању плаћају и да их нема довољно исто би била драма, али сада када је имунизација бесплатна и имамо могућност да бирамо ми мислимо да нас запад трује или у оној мало блажој верзији, чипују нас да могу да нас прате.

Ако нас до сада нису отровали којекаквом храном коју увозимо, културом која се драстично разликује од наше, обичајима и разним стварима које нам сервирају годинама, неће ни вакцинама. А ако нас веће не прате и не прислушкују путем мобилних телефона које не испуштамо из руку, неће ни чиповима из вакцина. Крајње је вријеме да престанемо да се играмо са својим и животима најмилијих. Да ли ће, када и како завршити до нас је. Само од нас зависи коначан исход борбе која предуго траје.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана