Хљеб са безброј кора
Баш као што је случај са горивом, гдје обично народ без икаквог ефекта провјерава да ли је појефтинила сировина нафте на свјетском тржишту, слично је и са провјером цијена пшенице.
Без обзира на добре вјетрове што продувају са запада наши пумпаши мало, или готово никако смањују цијене горива, а исту реакцију имамо и кад су у питању цијене хљеба.
Под плаштом инфлације и глобалне кризе или са још безобразнијим оправдањем у вези са повећањем плата и мањка радника, пекари су оставили за многе астрономских 1,80 КМ за 500 грама хљеба.
Без обзира што су произвођачи пшенице ове године у дебелом минусу, јер су избоксовали за кризну годину максималан откуп од тек 30 фенинга по килограму.
Зависно од купаца, то је за више од 100 одсто мања цијена у односу на прошлогодишњу. У преводу - пропаст највиших размјера. Којом су онда логиком пекарски производи остали на истој цијени?
И лаику је јасно да логика не постоји, осим оне тржишне која каже да су корона и рат у Украјини, пословно гледано, некоме постали мајка, а неком маћеха. Тако испаде да су дошла времена гдје је у чувеним стиховима “Рибље чорбе” најисплативија пекарска дјелатност, а љекар и апотекар постају само они који морају.
Због безобразлука појединаца и коришћења тренутне тржишне ситуације за енормно богаћење не може, а да не проради иронија јер она купцима изгледа једина и преостаје - па се неки од њих питају какав је то хљеб што се тренутно продаје.
Можда у пекарама знају нешто што ми не знамо, неки тајни састојак, супер скупи адитив? Или више нема само једну кору већ неколико њих, да се оправда скупоћа, а умањи тињајући револт.
Шта би било рјешење осим испразног констатовања ситуације и кукања испред драгстора. Комплетни рестарт. Наравно, он подразумијева бојкот пекара, бар док се цијене не устабиле, али и повратак неким заборављеним навикама.
Куповина брашна, директно на извору - у млиновима или на велико у маркетима, зависно од личне процјене шта је јефтиније и замијесите и испеците себи хљеб. Подвуците црту на крају мјесеца и видјећете да ћете бити у плусу. Част изузецима, али то се наравно неће десити, јер безобразлук продавача реципрочно није у равни са безобразлуком купаца.
Брз живот, обавезе и хронично немање времена прије ће натјерати људе да сврате у пекару и плате више него да изгубе неколико сати на прављење домаћег хљеба. Што је за поштовање, наравно. Али нам онда не преостаје ништа друго него да поштујемо цјеновник, ма какав он био.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
