Хитно постранце

Маријана Миљић Бјеловук

Да се радило када треба и како треба данас не би требало хитно. Али код нас се за то чека посљедњи час када више нема куда. Доказ за то јесте тржиште радне снаге које вапи за радницима.

Оних домаћих нема, отишли су одавно, ова шачица што је још остала планира да пакује кофере. Због тога су власти приморане да посегну за увозом раднике из Турске, Бангладеша, Индије и ко зна којих све других напаћених земаља како би имао ко да им пуни буџет.

Због тога домаће нам власти планирају да хитно ријеше тај проблем. Доказ за то је што су у рекордном року измијенили Закон о запошљавању страних држављана и упутили га у парламентарну процедуру. Нико не сумња да тај акт неће бити усвојен. Нико се неће сигурно ни дрзнути да га саботира па и да поведе полемику о томе, јер нам на тржишту недостаје радне снаге у сваком подручју.

Све то не би требало данас да се рјешава по хитном поступку да се имало гледало на проблеме са којима се борила домаћа радна снага. Домаће власти мислиле су да ће тако довијека, али их је преварила Европа која је отворила своја врата радницима из БиХ.

Њихови планови по питању израбљивања домаће радне снаге тиме падају у воду. Стампедо људи из БиХ ка европским земљама ни у овој тренутној кризи не јењава већ, напротив, бива све јачи. Закрчене су границе, па се сваки викенд због повратка на посао у Словенију и Њемачку чека по неколико сати. Управо ти људи су доказ колико су домаће власти бринуле о радничким правима.

Сада када је дошло да више нема куда закони се поједностављују, а не мањка ни прича о повећању плата и даљем наравно расту истих, али све то треба узети с резервом, јер смо у изборној години. Грађанима се нуди и мед и млијеко само да остану и да раде. Али тих обећања пуна је радничка капа, јер када избори дођу и прођу радници шипак добију.

Тек ће како власти, тако и послодавци, радника и свијећом тражити у овој мрачној земљи. Ни они страни, упркос поједностављивању процедура неће се сигурно задржати када виде гдје су дошли. Послодавци ће, навикли  на израбљивање радне снаге, поступати са њима као и са домаћима који су побјегли. Вјероваће вјероватно да и ти страни немају куда, па су дошли у БиХ. Али имају. И њима су доступне друге земље, није ова напаћена - која носи епитет земље апсурда, једина на свијету. 

Због тога, ако и једни и други наставе са политиком израбљивања и лажних обећања никаква хитност им неће помоћи да напуне буџет из којег добијају позамашну своту новца за свој (не)рад. Богаћење на грбачи народа мора, хитно да не може хитније, отићи у прошлост.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана