Хитна помоћ

Маријана Миљић Бјеловук

Мада би возило службе хитне помоћи до пацијента требало да стигне у неколико минута, код нас, нажалост, нису ријетки случајеви да до животно угрожених људи стигне и након сата. Руку на срце, у неким су случајевима кашњења и оправдана, јер је ријеч о стварима на које се не може утицати, али није ријеткост ни да је ријеч о обичном немару.

Посебан је случај Хитна служба при Дому здравља у Власеници јер тамо њихово возило до пацијената изгледа не стиже никако, поготово ако је ријеч о сеоском становништву.

Тако се у тој служби недавно нико уопште није јављао на више позива супруге и комшије жене која се порађала. Млада мајка породила се у аутомобилу на путу ка болници уз "асистенцију" комшије и само се пуком срећом све добро завршило и по њу и по бебу.

У истој тој Хитној служби ни прије двије године нису реаговали на позив из маркета, гдје је човјек доживио срчани удар. Јесу се, истина, јавили, али возило нису послали уз оправдање да нема ни горива ни возача. У Дом здравља га је на крају након пола сата превезла полиција, али је несрећни човјек издахнуо.

У цијелој су овој причи посебно забрињавајућа "објашњења" надлежних у Дому здравља у Власеници за овакве пропусте.

Тако кажу да муж жене која се порађала можда и јесте звао, али и да се неко којим чудом и јавио, то ништа не би значило јер екипе Хитне помоћи у овој општини, како су појаснили, не иду у села која су забачена и удаљена око 15 километара, већ само пацијенту у сусрет. Шта то треба да значи? Да људи који живе у руралним подручјима не заслужују да добију хитну медицинску помоћ, те да су препуштени сами себи?

Нису у тој здравственој установи били посебно забринути ни када су им човјека на умору довезли полицајци, умјесто њиховог возила, већ су само констатовали "Па шта, зар се то не дешава нигдје".

Укратко - ако живите у селу и немате свој аутомобил или комшију који ће да вас вози у болницу треба пјешке идете у сусрет возилу хитне помоћи па чак ако се и порађате или рецимо доживите срчани или мождани удар. А ако нема ни горива ни возача, небитно је гдје сте јер по вас неће доћи никако.

Поставља се питање због чега уопште постоји Служба хитне помоћи и због чега се купују возила за њу ако могу само да се возе по ужим градским подручјима, а неријетко ни туда и ако неће реаговати на позиве?

Разумних оправдања за овакве поступке, у сваком случају нема. Живот пацијента треба да буде на првом мјесту свима. И све док се буде размишљало другачије имаћемо службе хитне помоћи као што је ова у Власеници.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана