Хигијена и етика

Пандемија вируса корона однијела је хиљаде живота, а и да није, немамо право да у 21. вијеку дискутујемо о хигијени у овом контексту. Поставља се логично питање можемо ли вјеровати људима који раде на мјестима гдје смо свакодневно, тачније њиховим “газдама”. Шта може бити важније од једног живота, зар због ситног новца треба да ризикујемо нечије здравље?

Власници не размишљају о посљедицама, а неисправна храна може да изазове озбиљне посљедице по здравље.

А резултати су немилосрдни. У првих осам мјесеци ове године републичка инспекција извршила је више од 600 контрола у Српској, а чак у 260 уочила је пропусте.

Пропуста је на сваком кораку, а у овом случају највише на радном мјесту, а конзументи су обични људи. Изостанак редовних санитарних прегледа радника који су у додиру са храном, али и нередовна дезинфекција и дератизација, само су неки од разлога зашто до тога долази.

Није страно ни да намирницама истекне рок трајања.

О посљедицама власници трговачких и угоститељских објеката не размишљају па су муштерије често приморане да потраже спас код љекара. Често су то лакши случајеви, мада пацијенти знају доћи и са мучнинама који трају дуже од два-три дана, а код тежих случајева људи се жале и на заразе бактеријама.

Ригорозне су казне и за све оне који прометују неисправну храну, а крећу се до чак 10.000 КМ. Ипак, нема тог новца који може платити прије свега безобразлук и неодговорности власника тих објеката. Није риједак случај да баш дјеца буду у епицентру оваквих (не)хигијенских радњи за које неко мора одговарати. И не само новчано.

Трговачки центри, пекаре, роштиљнице, пекотеке, пицерије и ресторани мјеста су гдје су најчешће уочене неправилности. Етика и људскост не смију умријети, а ако неко ради против ових постулата, морао би да стави прст на чело да ће се то сутра њему десити. Ако ми нећемо помоћи сами себи, ко ће?

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.