Херцеговина без становника

Ратомир Мијановић

Пословица тако одомаћена широм ових простора да "Херцеговина цијели свијет насели, а себе не расели" за коју годину добиће своју другачију верзију "Херцеговина нит ће свијет населити, нит себе раселити, јер Херцеговине више бити неће".

Аларм за узбуну одавно и без прекида звони. Нико не смије ни да одговори на питање колико ће Требиње и источна Херцеговина имати становника за десет, петнаест, двадесет година. Начелник Гинекологије и акушерства требињске Опште болнице Бранислав Козић каже да се из године у годину рапидно смањује број малишана. Смањује се и број бракова, мање је и првог, другог и трећег дјетета. А податак отприје неколико дана да је Требиње у једном дану имало шест сахрана, а да се данима није зачуо плач новорођенчади је црн да црњи бити не може.

Највећи број села биће врло брзо напуштен. Први пут незапосленост неће бити горућа тема, јер ће Херцеговини недостајати радна снага. Зато ће здравствени и социјални фондови доживјети колапс, јер ће бити готово двоструко више старих него младих који раде и стварају.
Ма колико ово све апокалиптично изгледало, у овом или још мрачнијем сценарију блиске будућности све је готово стоодстотно реално. Евидентно је, у њему ће се наћи источни дио РС уколико и у годинама које долазе буду настављени негативни демографски трендови. Садашња ситуација је тешка, али најгоре тек слиједи. Стручњаци процјењују да ће источна Херцеговина већ за двије деценије "добити" први демографски шамар, који ће упалити аларм у друштву. Све су прилике да ће тада већ бити прекасно да се било шта промијени, посебно што сви параметри показују да је стање све горе.
Попис становништва, статистика, демографска истраживања и процјене сагласни су у једном - због негативног природног прираштаја становништво Требиња и регије сваког дана рапидно опада.
У посљедњих десет година у иностранство је отишло да живи и ради велики број високообразованих људи на врхунцу репродуктивне зрелости.

И једини "зрачак свјетлости", који је макар нешто конкретно учинио, Фонд "Свети Вукашин" епархије Захумско-херцеговачке и приморске смањио је свој рад јер општине које су се обавезале да ће издвајати средства за његов рад, нису уплатиле готово ни марке.

Иако су борба против бијеле куге, стимулисање рађања и оживљавање села дежурне теме у јавности, нарочито пред изборе, прави потези још изостају. Борба за будућност за сада се своди само на упозорења статистичара и бјесомучно бирократско писање стратегија, акционих и других планова који падају у заборав у првој седмици по усвајању.

+++

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана