Хашки циркус
Предсједник Хашког трибунала Теодор Мерон на обиљежавању двије деценије рада институције на чијем је челу, које је организовано у Сарајеву, умјесто честитања и признања доживио је понижења, оспоравања и критике готово свих који су присуствовали овом дводневном обиљежавању јубилеја.
Са једне стране су критиковали рад Хага, зато што је једнострано третирао само једне жртве, с друге стране зато што није довољно кажњавао и поред чињенице да је изрекао припадницима само једног народа више од хиљаду година тамновања, а са треће стране због тога што недовољно саосјећа са жртвама и тако даље и тако редом.
Похвала је било мало, готово никако. Једном ријечју, дводеценијски јубилеј се претворио у општи циркус, са којег су чак одстрањени неки учесници, који су транспарентима изразили негодовање против Хага и Мерона.
Да је Хашки трибунал пао на ниске гране довољно говори и став некадашњег жестоког заговорника, а понекад и заштитника ове институције на простору бивше Југославије Наташе Кандић, оснивача Фонда за хуманитарно право из Београда и заговорника иницијативе за оснивање регионалне комисије РЕКОМ, која је, то је очигледно било на овом јубилеју, окренула леђа Хагу и његовој борби за право и правду.
Не знамо како је било Мерону током боравка у БиХ и Сарајеву, али је сасвим јасно да није очекивао да ће га дочекати толика оспоравања и да ће се у Хаг вратити са горким укусом и кнедлом у грлу. Да ли ће успјети да се ослободи ове горчине и да ли ће кнедла бити прогутана, сада више није ни толико важно, али јесте чињеница да је Хашки трибунал, судећи за злочине на просторима бивше Југославије, више закомпликовао односе него што је (како би то по слову правде требало да буде) довео до помирења и повјерења на овим некада заједничким просторима.
Све што се дешавало током обиљежавања овог дводеценијског јубилеја није ништа друго до доказ да је Хашки трибунал институција под дебелим утицајем политике и само је било питање дана када ће то схватити све стране на простору некадашње Југославије. Да је ријеч о институцији која је умјесто положаја тасова правде приликом суђења више водила рачуна о политичким инструкцијама које су стизале иза кулиса јасно је свима, па чак и онима који су се тек спорадично бавили оним што ради Хаг и његове судије.
Због свега што је констатовано на дводеценијском јубилеју Хага, свима је јасно да би зарад права и правде свакако било боље да се рад ове институције што прије оконча, да не би направила додатну штету, чије ће посљедице годинама исправљати они који још држе до слова праведности.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
