Хапшење Шмитрана
У вријеме када смо истраживали на који је начин сада већ бивши начелник Одјељења за борачко-инвалидску заштиту градске управе Милош Шмитран дошао до осам станова, од којих је шест стекао за вријеме дванаестогодишњег начелниковања, он нас је убјеђивао да је те скупе некретнине купио од плате.
Јесте да је његова плата износила 3.500 марака “за разлику”, како је он тада рекао “од твоје новинарске, која можда није ни 1.000 КМ”, али није могао да нас убиједи да је само од те, и женине плате, купио толике станове.
Послије двомјесечне истраге о “Шмитрановом пословању” коју је наредило Окружно тужилаштво, на основу текстова објављених у “Гласу Српске”, полиција је дошла до свједока и докумената, односно доказа да је Шмитран само од 2008. до 2012. године олакшао буџет града за скоро пола милиона КМ.
Он је дијелио новац мимо правилника, коме је хтио и колико је желио, а даља истрага тек ће утврдити појединости.
Вјероватно ће ту бити и жена свједока, породица погинулих бораца, које ће описати како и чиме их је Шмитран условљавао, да би им дао законом прописану или већу помоћ.
“Лоше радиш свој посао. Нађи ми те жене којима сам помоћ условљавао сексом. A ваља нама и послије овога заједно живјети у овом граду”, рекао ми је самозвани “неодољиви љубавник” прије двадесетак дана, послије саслушања у полицији.
Не сумњам да ће такав морално-карактерни профил и даље сматрати да је он свој посао радио одлично и да би све поново учинио исто, а да је у свему несрећа једино то што су до начина његовог богаћења и рада дошли новинари. Такве ликове и затвор тешко поправља.
Aли крајње је вријеме да их се држава, ентитет, како год, што прије ослободе. Они, ти невидљиви локални чиновници с енормно високим платама, мимо било каквих контрола и ван очију јавности годинама раде искључиво за себе.
Општи интерес, виши циљ, поштен или хуман рад за њих су мисаоне именице. Таквих се посљедњих година и те како намножило, а РС је мала. Као да постоји само због таквих, само зато да би било добро њима и њиховим породицама.
Наравно, није Шмитран врх леденог бријега, нити је један од оних који су најјачи по криминалу и, тиме, на првом неопходном мјесту за одстрел.
Има много оних у Српској који су на робији требали да заврше прије њега и уз јаче доказе, а још нису.
Aли Шмитрани су прикривенији и масовнији и зато је јако важно да се отворе и приче о таквима. Они познати, много јачи криминалци, у то се увијек вјерује, а примјера има доста у окружењу, свакако морају доћи на ред.
У овом случају, такође је важно истаћи, Окружно тужилаштво и ЦЈБ Бањалука заиста су квалитетно и брзо обавили своје задатке.
Само нека они тако наставе, а друге правосудне институције нека се угледају на њих, без позивања на некакву политичку подршку и Република Српска имаће све шансе овог свијета.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
