Хаг и резолуција

Посљедње одлуке саопштене из Трибунала јасно су ставиле до знања свима, а посебно онима којима су на било који начин вјеровали, да у овом суду има бар мрва правде, да ствари не иду у том правцу и да су истина и правда "сахрањене" унутар правила и зидина хашких бедема.

У магли су остале све године и сва надања да ће правда бити задовољена, да неће бити суђено по политичким налозима и да Срби неће увијек бити једини и главни кривци и за почињене и за непочињене злочине.

Судије ове међународне "правосудне" институције ставиле су се на страну оних који су нанијели зло српском народу и без обзира на сва упозорења и на очигледне политичке и неморалне пресуде које су изречене, већина чланица Савјета безбједности УН дала је свој глас за резолуцију којом се тражи продужење мандата судијама да би осудили и преостале Србе који су под њиховим кровом.

Историју, коју накарадно пише ова накарадна институција, савјешћу и осјећајем за правду, покушала је да промијени судија из Замбије, која је издвојила мишљење у пресуди пензионисаном генералу Војске РС Здравку Толимиру.

Да у драконској казни, који су хашке слуге међународне заједнице изрекле генералу Толимиру нема правде, јасно је и поткријепљено аргументима бриљантно побила судија Нијамбе.

Будућим нараштајима тако је оставила алтернативу, да загребу испод површине изманипулисане правде Трибунала, и сазнају праву истину.

Иако никоме од осуђених пред Хашким судом, бар у смислу казне, било које издвојено мишљење не може да помогне, остаје зрно наде да ће њихова истина некада испливати из Шевенингенског муља.

Хашки трибунал сигурно ће добити своје мјесто у уџбеницима, али само да послужи као примјер како правда не треба да изгледа.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.