Гувернерови Срби

Након што је Влада Републике Српске, зато што је 9. јануар “падао” у недјељу, прогласила 10. јануар за нерадни дан, Софтић је на трагу захуктале антисрпске хистерије оцијенио да “не постоји правно упориште да се 10. јануар третира као празник и на тај начин приказује у евиденцијама одсуства с посла”.

Половина запослених Срба тога дана није била на послу празнујући Дан Републике, док су преостали, неки због бојазни од дисциплинске одговорности, а неки зато што не маре ни за Дан Републике, ни за одлуку Владе Републике Српске, тога дана били на својим радним мјестима. Они који нису празновали зато што Дан Републике сматрају за “Додиков празник” заслужују посебан текст и презир, а сада ћемо се задржати на лику и дјелу, зашто не рећи, самоименованог и самовољног гувернера.

Самоименованог зато што су многи заборавили да је Управном одбору Централне банке БиХ 10. августа прошле године истекао мандат, а оно што је урађено послије тога није забиљежено у правној пракси. А десило се да је УО на сједници одржаној тог дана заузео став да је “неопходно омогућити несметано извршавање законске улоге, основних задатака и функција ЦББиХ, док Предсједништво БиХ не изврши именовање новог УО” и тиме сам себи практично продужио мандат. При томе није без значаја напоменути и да се Срби у УО ЦББиХ од тада уопште не оглашавају, док гувернер Софтић ведри и облачи, не марећи при томе за милионске тужбе које су поднесене против банке и чији судски епилог готово сигурно неће бити у корист дејтонске институције на чијем је челу.

Много више мари и много важније му је да се додвори челним људима бошњачке политичке номенклатуре која посљедњих година води отворено хушкачку и рушилачку политику против институција Српске. У прилог овој тврдњи иде Софтићев навод из дописа запосленима у којем каже да је “погрешно закључити да се као валидан основ за поступање службеника ЦББиХ са пребивалиштем у РС може користити било какав закључак или одлука Владе РС”.

Нажалост, много погубније од Софтићевог “антисрбовања” јесте понашање Срба у УО ЦББиХ који ћутке прелазе преко свега што гувернер чини. Не тражи нико да се с њим хватају за врат, али било би лијепо бар да су га упитали како су запослени са пребивалиштем у ФБиХ имали право да празнују 2. марта 2020. године на основу одлуке федералне Владе да тај дан прогласи за нерадни зато што је 1. март падао у недјељу. Умјесто питања они су изабрали да и даље ћуте, а са таквим и сличним Србима у Сарајеву прави је апсурд позивати на јединство у Бањалуци.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.