Губиташи
Са јавним предузећима у Републици Српској годинама иста прича, без трунке наде да ће ствари кренути набоље.
Ситуације у готово сваком аман па пресликана. Накалемљени губици, грцање у дуговима, без стратегије развоја, а профит ако се деси, добро се десио тек толико да се радозналцима замажу очи о добром пословању. Запошљавањем и исплаћивањем плата за хиљаде радника од којих дио плату зарађује поштено, а дио новац искључиво добија, само се купује социјални мир у земљи. Јер неке претјеране вајде за пословну заједницу од њих баш и нема.
Једно од највећих предузећа, “Жељезнице Републике Српске” за девет мјесеци ове године оствариле су губитак од 13,8 милиона марака. Та цифра је и више него удвостручена у односу на исти период када су “Жељезнице РС” имале губитак “тежак” 6,4 милиона.
Бројке овом предузећу, које би требало да буду од стратешког значаја за развој Српске, никако ове године нису наклоњене. У прва три квартала остварили су пословне приходе од 47,05 милиона КМ док су расходи у посматраном периоду износили 60,35 милиона. Највише новца у оквиру расхода, као и до сада, “Жељезнице РС” су дале за плате, накнаде плата и остала лична примања. Само по том основу предузеће је од јануара до септембра искеширало 34,39 милиона марака.
Главни разлози за тако лоше пословне резултате руководиоци наводе пад обима превоза, раст цијена струје, али и повећање најниже плате.
Јасно је да проблеми у овом јавном предузећу нису од јуче и да се не могу ријешити преко ноћи. Сви се сјећају штрајкаша из 2017. године којима је сметао неисплаћен регрес, топли оброк и превоз када је предсједник Милорад Додик ишао лично да их смирује. Сада истина нико не штрајкује, али пословни резултати су поразни да не могу бити поразнији.
Јавна је тајна да се у “Жељезницама РС” запошљавало мимо сваке мјере и то по разноразним линијама, од родбинских до партијских, а да има вишка радника очито је и лаику из податка о утрошеним средствима за плате.
Такође, није никаква тајна и да су локомотиве, вагони и сва друга опрема у лошем стању, да је дубиоза све већа и да се нагомилани проблеми годинама не рјешавају. Ништа није урађено када је ријеч о одговорности претходних управа које од рата па наовамо, свако помало, предузеће гура у понор.
Има ли ико у овој земљи ко зна начин како да се то јавно предузеће ријеши репова и проблема који га вуку доље. Може ли се једном засвагда поспремити стање у том, аман, вјечитом губиташу или да се “Жељезнице РС” гурну у стечај како је раније и најављивано. Која је сврха постојања и рада ако су нон-стоп у губицима?
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
