Грешке правосуђа плаћају грађани

Небојша Томашевић

Гријешити је људски, али опраштати божански, стара је изрека енглеског књижевника Александра Поупа које би требало да се држе сви, али коју су изгледа многи, нарочито “они којих се нешто пита”, схватили као бјанко потврду да могу да гријеше.

Носиоци правосудних функција због чијег немара, случајног или ненамјерног, углавном грађани плаћају цех, изгледа да су једни од многих који се надају да ће сви послушати Поупа па им “божански опросте”.

Они ваљда сматрају да ће народ, који је на својој грбачи вијековима носио тешке проблеме, прећи и преко “случаје грешчице” због које још један осуђеник или притвореник може да завуче руку у државни џеп. Захваљујући таквим грешкама и осуђени бомбаш, човјек са психичким проблемима који је у неурачунљивом стању убио другог, добиће 1.000 КМ из буџета Српске - читај нашег џепа, јер му је незаконито продужено неопходно лијечење. Додуше, ради се о симболичној цифри, али и њу ће платити грађани иако за ту грешку нису криви. Уставни суд БиХ недавно је одлучио да Влада Републике Српске мора да ту суму исплати Жељку Стевановићу који је осуђен да је у неурачунљивом стању бомбом усмртио возача “Аутопревоза” Бору Топића (55) у Бањалуци. Уставни суд је утврдио да му је прекршено право на слободу и безбједност због ретроактивно продужене мјере присилног задржавања на лијечењу.

“Неприхватљиво је са аспекта владавине права да се одлуке о задржавању на присилном лијечењу апеланта доносе са ретроактивним дјеловањем као у конкретном случају”, као и да се не може сматрати да је то “законито”, навео је Уставни суд БиХ у својој одлуци.

За ову незаконитост нема оправдања јер ово није прво продужење лијечења Стевановићу и свима је било познато да је оно њему неопходно. Зато нема изговора да они који су о томе одлучивали кажу: “Ето, превидјели смо, заборавили, па смо накнадно исправили”. Још више у очи упада чињеница да су врховни стручњаци права, што се подразумијева за судије, одлучили да рјешење о продужењу лијечења донесу накнадно, као да нису знали да то не може тако. На све то не можемо да се не запитамо шта би се десило да је умјесто новца Уставни суд досудио да Стевановић буде пуштен иако још нема налаза који говори да је излијечен. Да ли би онда “грешка” коштала 1.000 КМ или би још неки недужник цех платио животом јер је општепозната чињеница да је и убиство за које је осуђен Стевановић починио из освете, те да је након хапшења због злочина пријетио фотографима. Приликом привођења, када је пролазио поред фотографа који га је снимао, кроз зубе је запријетио: “Убићу те, убићу те”.

Да ово није усамљен случај у којем правосудне грешке плаћају грађани, говори и податак Министарства финансија БиХ да је током 2017. и за девет мјесеци 2018. године због неоснованог притварања осумњичених, изречених мјера забране или незаконитог хапшења исплаћено чак 2,7 милиона марака.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана