Грешке без казне
Министарства, канцеларије, агенције, институти, дирекције и многе друге институције на нивоу БиХ сваке године троше милионе и милионе марака, а иако неке искључиво постоје за ухљебљивање подобних, а незапослених симпатизера, никада није отворена озбиљна расправа о томе колико буџет и сви ми трпимо због тога.
Пуни извјештај о пословању више од 75 институција на заједничком нивоу, о датом и потрошеном новцу те степену поштовања важећих прописа, даје Канцеларија за ревизију. Уз то, дају и јасне препоруке ко шта треба да ради како би се наредне године, када поново покуцају на иста врата, увјерили да је ситуација боља. Међутим, ријетке су адресе са правим домаћинима.
Игнорисање препорука за боље пословање постала је редовна пракса, и то због чињеница да ни у гора времена нико није сносио одговорност што су безброј пута кршене одредбе закона о јавним набавкама, што је у многим случајевима утврђено нетранспарентно запошљавање, што је исплаћивало све и свашта из заједничке касе, а ништа, с друге стране, није предузимано на доста адреса да би ојачали системе контроле унутар својих зидова.
И све то се тако годинама врти у кругу. Ревизори пишу и објављују што су утврдили анализирајући пословне књиге институције. Маса истих ствари је видљива у свакој анализи посљедњих десетак година. И тако у круг.
Неких помака има, али када се генерално сагледа стање ништа побољшано није. Сумњивих трошкова и запошљавања сваке године, а система контроле ни у причи, али једноставно, тако им се може, јер нема одговорности.
Годинама се упозорава на тај домино ефекат, али упозорења нису уродила плодом. Ни ревизора ни парламентараца, којима је у опису посла исто тако да детаљни ишчитавају све оно што годишње пристигне из Канцеларије за ревизију институција и дају свој суд о томе.
И они своје препоруке преточе у закључке, али опет углавном ништа. У том ланцу закључака и препорука још није пронађен адекватан спој који би на крају и дају резултате и сачувао милионе марака за далеко важније ствари.
Истина је једна. У овој земљи има исувише новца, а важимо за сиромашну у којој се само надамо помоћи са стране.
Новца има и то се види прије свега на заједничком нивоу на којем милионе и милионе немилице троше сваке године, али те суме, ти приходи пореских обвезника ове земље нису добро распоређени. Од њеног постанка.
Ревизију и ревизоре морају почети схватати озбиљно. Њихова мишљења са резервом или оно уз додатно скретање пажње на одређене ствари, у којима се ипак суздржавају од давања негативног, које је најгоре, не смију остајати само мртва слова на папиру. Док год је тако, ништа се промијенити неће јер ће руководиоци настављати по свом, а ревизори узалуд трошити ресурсе и новац.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
