Грбава земља
Амерички и британски амбасадор у БиХ Ерик Нелсон и Метју Филд одржали су јуче састанак са тзв. хрватским чланом Предсједништва БиХ Жељком Комшићем, послије којег је издато штуро саопштење у којем се наводи да су разговарали о путу БиХ према НАТО-у и ЕУ и о неопходности усвајања потребних реформи, те да су размијенили мишљења о актуелној политичкој ситуацији у БиХ и региону.
Без обзира на то што у саопштењу о томе није било ни ријечи, јасно је да су главна тема разговора биле за данас заказане сједнице Предсједништва БиХ на којима треба да се одлучује о фамозном АНП-у и именовању предсједавајућег Савјета министара БиХ или конкретније о именовању Зорана Тегелтије на ту функцију. Какви су закључци и какви ће бити ефекти разговора амбасадора са Комшићем може се само нагађати, али каква је потреба за таквом врстом састанака најбоље је прије два дана рекао легитимни српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик. Он је оцијенио да је моделирање карактера сједница Предсједништва БиХ од стране амбасадора потпуно непотребно, јер “то онда не говори о сувереној држави, већ о поданичкој причи”.
Нажалост, народ је давно рекао да “што се грбаво роди, вријеме не поправи”, а земља која скоро двије и по деценије од свог настанка у Дејтону хода уз помоћ страних помагача, оличених прије свега у високим представницима, по свему заслужује епитет грбава.
На још већу жалост, они којима су пуна уста бриге за ту и такву земљу, попут Комшића, не виде да та помоћ са стране њиховој “једној и јединој” земљи није донијела ништа добро. Напротив, грбавост је метастазирала и проширила се на све стране, а “Комшићи” и даље упорно у помоћ позивају ове или оне међународне званичнике, од којих узалудно очекују да исправе грбу. То комшићевско затварање очију пред чињеницом да је БиХ, захваљујући управо тим страним менторима, од земље која је у првим послијератним годинама дјеловала перспективно, у међувремену постала прави Квазимодо од кога сви окрећу главу, потпуно је сумануто и ирационално.
Сумануто и ирационално зато што није у питању АНП, пут у НАТО или било које треће конкретно питање, већ је ријеч о праву једног конститутивног народа на конститутивност и праву да његови политички представници не буду прегласавани. Али како то да схвати неко ко је као кандидат за хрватског члана Предсједништва БиХ у Широком Бријегу од укупно 12.157 важећих добио 63 (словима: шездесет три) гласа. Таквима не остаје ништа друго него да траже помоћ. Или са стране или медицинску.+++
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
