Гранични прелази

Свјетлана Шурлан

Послије уласка Хрватске у Европску унију становништво и привредници сусрели су се са многобројним проблемима. Ни слутили нису, а нико их није ни обавијестио да неће моћи преко "гране" као до сада и да ће морати да се возе и до стотину километара да би одређену робу превезли у Европу.

Званичници су се редом сагласили да је врста и категорија договорених граничних прелаза БиХ са Хрватском на штету БиХ и да то треба мијењати. Проблем је, међутим, то што никада нико није разјаснио како је до тога дошло и ко је у име БиХ пристао на споразуме и уговоре којима су дефинисани прелази на граници.

Тек сада излази на видјело истина о којој љетос из ко зна којих разлога нико није желио да говори. Делегација БиХ која је преговарала са Хрватском, Европском унијом и ко зна још с ким, у ствари, није ни преговарала како се то представљало. По свему судећи, потписали су све што им је стављено на сто и не покушавајући превише да нешто ураде.

Како се "преговарало" најбоље илуструје информација предсједавајућег Комисије за интегрисано управљање границом Мире Џакуле у којој је без двоумљења написано да су добили и потписали готова рјешења које је припремила Хрватска у преговорима са ЕУ.

Нису се прославили ни остали актери који су учествовали у "одбрани" од негативних посљедица уласка Хрватске у ЕУ.

Све у свему, нико није одрадио свој посао како треба па је БиХ остала опасана прелазима који је, фактички, затварају у сопствену љуштуру.

Најодговорнији за такво стање свакако су министри на нивоу БиХ који процес приступања Хрватске нису дочекали на прави начин, који су преузели надлежности за које нису способни и који су у кафанама сазнали да су у поноћ 30. јуна поједини становници БиХ и превозници заустављени и нису могли преко границе, конкретно у Козарској Дубици.

Од првог минута јула ове године гомилају се проблеми произведени нечињењем одговорних, трговина и извоз се смањују, а становници у пограничним подручјима више не могу ни на своје њиве у Хрватској. Надлежни на нивоу БиХ то само констатују и још се питају зашто су приходи од ПДВ-а мањи. То их занима јер и њима онда иде мање у џеп, а народ нек’ дура.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана