Границе и међе

Ведрана Кулага Симић

БиХ и Србија, односно конкретније званично Сарајево и званични Београд још нису ставили тачке на бројна питања. То се често може видјети и чути, а најгоре од свега је што су мјесеци и године протекли у тешким ријечима, умјесто мирним преговорима и доласку до рјешења за боље сутра свих са обје стране Дрине.

Једно од питања о којем се водила расправа па је наступила готово деценија тишине је државна граница, односно прецизно утврђивање коме шта и гдје припада. Погледи на то су различити, и то није нимало чудно, али је тешко, иако постоје поједини покушаји да се и то оправда, повјеровати да се у свим тим годинама није успјела договорити ни сједница међудржавне комисије којој је посао границе дат у руке.

Ипак, све је извјесније да ће се чланови једне и друге стране за исти столом наћи у септембру или октобра, али је потпуно неизвјесно како ће проћи све то, односно да ли ће бити помака.

За обје земље би и најмањи искорак значио много јер би показао да постоји барем добра воља да се то поглавље заврши иако свима треба да буде јасно да се то неће постићи преко ноћи.

Прецртавањем једног проблема са листе олакшали би се односи између двије земље и створила боља подлога за даље јачање везе, а то повезивање свакој нормалној земљи треба да буде у врху приоритета.

Србија за неколико дана започиње важан пројекат - градњу аутопута који би требало да повеже управо Београд и Сарајево. Ријеч је о пројекту чија вриједност премашује стотине милиона марака и о којем се дуго причало и преговарало.

Путања је недавно прихваћена, а један крак води према Републици Српској у којој истичу да је ширење мреже аутопутева један од приоритета, а у врху је управо онај који води ка Србији.

Мостови и путеви увијек су повезивали људе и тако би требало и да остане. За сваки нормалну и модерну земљу животни стандард становника, за који се директно везује раст привреде и економије те путна инфраструктура би требало да буду приоритети приоритета.

Оно што сада имамо на терену показује да ни ово неће ићи лако. Опет, гле чуда, због политике која је, нажалост, зачин у свему.

Ситуација у БиХ након октобарских избора још прошле године никако да се стабилизује. Власти нема, а питање је да ли ће је и бити. И то је нешто што даље вуче земљу у проблеме и одвраћа од битних ствари које се директно тичу бољег живота њених грађана. Оног бољег што су обећавали сви одреда кад су тражили подршку бирача.

Они који су је добили више од осталих сада треба да је оправдају. Крајње је вријеме за то. БиХ, а тиме уједно и Републици Српској је потребан напредак, а један од путева ка томе води управо преко мостова и бољих путева који ће бити доступни свима.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана