Граница

Дефинисање међуентитетске линије разграничења између Републике Српске и ФБиХ један је од Анекса Општег оквирног споразума за мир постигнутог у Дејтону давне 1995. године.

Као такав, Анекс је обавеза власти у БиХ које су требале да га спроведу на терену, али се то још није десило.

Опструкције, пребацивање одговорности, а прије свега конкретно дијељење ријека, ливада, шума, ораница... и других природних потенцијала показало се као политичко питање за чије рјешавање нема спремности.

За неке ствари када је овај проблем у питању можда и постоји оправдање, али оно за шта не постоји оправдање је то што људима који живе уз линију разграничења, граничном појасу, односно ничијој земљи, није јасно дефинисан статус гдје и коме припадају.

Већина од њих је ратовала, селила се, остављала и враћала се свом огњишту, а данас не знају да ли да се уписују и земљу књиже "код нас" или "код њих".

По сопственом нахођењу ваде личне карте, плаћају порез, траже потребне дозволе... а сутра ће се сигурно наћи у проблему када сазнају да живе у једном, а имају документа и плаћали су обавезе другом ентитету.

Још се може десити да се РС и ФБиХ међусобно туже. Да се тражи поврат средстава која у ствари припадају "нама", а уплаћена су на "њихов" рачун.

Безброј проблема јавиће се сасвим сигурно када се питање границе крене рјешавати. А зашто? Зато што се годинама на то чекало и зато што они који су именовани и бирани да раде тај посао, то нису учинили. А плаћени су били за то, и то од истих оних грађана који ће се много чега још наплаћати прије него што сазнају коме припадају.

До тада могу да наставе да по сопственом нахођењу књиже земљу и куће, плаћају порезе... па коме шта допадне. Ако је среће, неће бити остављени у безизлазној ситуацији и приморани да сами рјешавају проблем који није настао њиховом кривицом. Мада, у БиХ је и немогуће могуће.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.