Градоначелничке привилегије
Свако би на мјесту градоначелника Бањалуке Игора Радојичића вјероватно почео да слави након што је лидер СНСД-а Милорад Додик јавно поручио да ће догодине на локалним изборима поново бити кандидат најјаче владајуће странке за првог човјека највећег града у Српској.
У јеку оштре расправе са послаником ПДП-а и шефом бањалучког одбора ове странке Драшком Станивуковићем, предсједник СНСД-а је одбрусио да Игор Радојичић ради добар посао, да ће поново бити кандидат и да ће помести Станивуковића, који је одавно озваничио градоначелничку кандидатуру. Додик је тиме практично ставио тачку на кулоарске приче, тврдње “одлично упућених извора” и писање жуте штампе да СНСД припрема другог кандидата за ту функцију.
Ако је до прије пар дана и било оних који су вјеровали у те кулоарске приче и политичке трачеве, више их засигурно нема, али је сигурно да и те како има оних који нису обрадовани развојем кандидатске ситуације. Руку на срце, могуће је да Радојичићеви унутарстраначки опоненти и даље гаје тиху наду да би умјесто њега могли на црту Станивуковићу, али та могућност је далеко колико и сунце, мјесец и Венера.
Ако се томе придода да се из изјава новог шефа бањалучког СДС-а Славка Грбића наслућује да ће најјача опозициона странка вјероватно имати свог кандидата за градоначелника Бањалуке, затим да је Радојичићев једини противкандидат са избора 2016. године Драган Чавић у међувремену промијенио страну, да шеф бањалучког ДНС-а “мангуп” Милан Радовић вјероватно није спреман да два пута прави исту грешку, као и да његове амбиције сигурно сежу даље од градоначелничких, онда је јасно и зашто би свако на Радојичићевом мјесту увелико славио. Вјероватно слави и он, али се мора признати да за протекле двије и по године на челу града није показао да функција првог човјека највећег града у Српској са собом носи неке превелике привилегије.
Руку на срце, није баш да га није било на свим могућим догађајима и дешавањима у граду (ако ћемо то рачунати у привилегије), али то је некако и природно. Посао градоначелника и јесте да буде свеприсутан, да рјешава комуналне проблеме и оно што највише тишти обичне грађане, а не да води неку високу политику.
Елем, вјероватно или готово сигурно ће ме неко оптужити да је ово панегирик у част градоначелника, али до избора има довољно времена да се на овом мастило осуши, а да градоначелник заслужи један сасвим другачији текст. За сада, што се мене тиче, ствари стоје овако! А наравно да увијек може боље. Али може, и горе!
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
