Господар таме
Господару, реците шта да радимо. Реченица је ово из Толкиновог епског романа, али и филма “Господар прстенова”, чија се прича врти око Прстена моћи који је створио Господар таме Саурон. Исту ову реченицу изговори 5. септембра и један “поносни и национално освијешћени” Цетињанин, дочекујући Мила Ђукановића у “престоници Црне Горе”.
И ова простопроширена реченица вјероватно најбоље илуструје до које мјере је Ђукановић плански и систематично успио током протеклих двадесетак година да испере мозгове појединих људи и претвори их у партијску војску зомбија.
Ђукановић је несумњиво вјешт манипулатор и политички играч, који не преза буквално ни од чега да би и даље опстао на власти. Доказао је то небројено много пута. Оно што сада забрињава јесте што та његова “игра” поприма и облике тероризма, а који би могао водити и ка некаквом покушају државног удара. Покушај да на тако свечан дан устоличења митрополита Јоаникија изрежира и изазове крваве немире на Цетињу, а онда за то окриви актуелну власт, на срећу већинског честитог и поносног црногорског народа, пропао је. Своје разочарење Ђукановић није крио, те је у свом маниру навео да су црквена звона са цетињског манастира звона за упокојење СПЦ. Достојанство и разум већинске Црне Горе, међутим, показао је да су она, у ствари, за самог Ђукановића.
“Инострани западни фактор”, а који га је до сада чувао на власти, почео је полако дизати руке од њега, схватајући да је он главни извор нестабилности у региону. Све су малобројнији и они који му се обраћају са “Господару”, схватајући да Његошева и православна Црна Гора не може бити оличена у лику распопа Дедеића, нарко-кланова и разних Вељовића и Марковића, који само покушавају избјећи спавање у затвору Спуж. Они полако излазе из стања вишегодишње опијености, схватајући да не постоји никакав великосрпски хегемонизам, већ само хегемонизам овог “господара таме”, који показује посљедње знаке живота у одбрани приватне државе коју је покушао да створи. Подјеле које је Ђукановић направио унутар Црне Горе неће преко ноћи нестати. Неопходно је да прође извјесни период отрежњења, али и детоксикације црногорског друштва.
Оно што је добро, јесте то што Ђукановић у својим рукама има све мање институционалних полуга којима би могао изводити разне политичке комбинаторике и лоботомије, а што се могло видјети и на случају “Цетиње”.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
