Горки шећер

О овом некадашњем гиганту у производњи шећера сада се може чути само када је у питању неко суђење, али о томе када ће се покренути производња, вјешто се избјегавају одговори. Разлог познат - чека се судска пресуда.

Али кренимо редом.

Већински власник фабрике Зоран Ћопић ухапшен је још 26. априла 2011. године због сумње да је прао новац једног од највећих нарко-босова Дарка Шарића зарађен продајом дроге. Убрзо послије хапшења блокирана му је имовина вриједна око 20 милиона марака укључујући и 63,7 одсто акција "Шећеране" које је купио путем свог бањалучког предузећа "Агрокоп".

Од тог дана "Шећерана" је у колапсу. Наиме, до окончања судског процеса нико не може постати власник Ћопићевих акција, иако за то постоје многобројни заинтересовани инвеститори.

И док тако окончање овог судског процеса шета од суда до суда, испашта ко? Па зна се - радници. Њих 75, и њихових 75 породица.

Нажалост, увијек је тако. Када пропадају велика предузећа и фирме, и када испаре милиони и милиони, копља се ломе а гдје друго, него на најслабијима. У овом случају, као и у многим другима то су радници. А њихова судбина је ни мање ни више него у рукама судова.

Правда је иста за све, и наравно да треба да се поштује борба против било којег облика криминала и наравно да кривци морају да сносе посљедице и санкције. Али судски поступак не смије да се претвори у "развлачење" и лакрдију, чак ни ако због тога испашта само један човјек, а не 75 и више људи и њихових породица.

Суд је суд. Мора да буде праведан и озбиљан у доношењу својих одлука. Нажалост, у овом случају, тешко да се може говорити о некој претјераној озбиљности.

Вријеме увијек поставља ствари на своје мјесто, а праведност је као лијек - горка и корисна. У овом случају још нема користи, само горак шећер.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.