Горка увозна шницла
Камиони са залеђеним месом из Њемачке, Холандије и многих других земаља годинама неконтролисано прелазе нашу границу без икаквог надзора. Јефтине полутке сумњивог квалитета потом завршавају у прерађивачким погонима и постају сировина у производњи кобасице, саламе и других месних прерађевина које ниском цијеном привлаче потрошаче плитких џепова. И тако укруг.
Квалитетно домаће месо и месни производи настали од домаће сировине сведени су на ниво статистичке грешке. Јаки страни месни лобији ниским цијенама уништавају домаће фармере који из године у годину смањују сточни фонд и тако свјесно остају без домаћег тржишта.
Подаци Агенције за статистику БиХ показују да је у првих девет мјесеци ове године увезено месо и прерађевине вриједне 221,48 милиона КМ, што је отприлике иста вриједност као и у истом периоду лани. Са друге стране, извоз је достигао вриједност од 88,88 милиона КМ и смањен је за чак 26,4 одсто у односу на исти лањски период.
На први поглед се чини да су надлежне институције коначно реаговале и уређењем тржишта коначно довеле до стагнације увоза. Ипак, привредници из бранше кажу да је мали пад увоза "тежак" око два милиона марака изазвало додатно урушавање куповне моћи и одлив становништва. Томе је допринио и пад цијена меса на свјетским берзама који је неминовно довео до смањења увоза у апсолутном износу иако је вјероватно увезена једнака или можда и већа количина меса.
Пад извоза углавном је изазвала привремена блокада испорука јунетине у Турску почетком године када су поштени домаћи произвођачи због разних врста мешетарења и реекспорта, којим су се бавили поједини несавјесни произвођачи, претрпјели велике губитке. Извоз пилетине у Европску унију још је под знаком питања па су наша главна тржишта још земље ЦЕФТА региона на којима наши произвођачи не могу цјеновно конкурисати.
Питање је шта још треба да се деси да би надлежне институције појачале контроле на границама и спријечиле увоз неквалитетног залеђеног меса које домаћим месарима ствара главобоље. Да ли је мало што је увоз три пута већи од извоза и што произвођачи смањују сточни фонд, гасе фарме и отпуштају раднике? Да ли вас брине што нам дјеца једу неквалитетне производе настале од кланичког отпада у иностранству? Чини се да не. А требало би.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
