Горка судбина “Шећеране”
Милионски дугови који су остали иза некадашњих привредних гиганата у Републици Српској гурнули су у дубиозу хиљаде радника који годинама након одласка предузећа у стечај и ликвидацију не могу да остваре своја права. Немали број њих води битку са вјетрењачама како би добили зарађене плате, увезали радни стаж и отишли у заслужену пензију. Превише је упропашћених предузећа која су запошљавала хиљаде радника и хранила исто толико породица.
Међу таквим привредним гигантима који су због туђег немара бачени на кољена свакако је и бијељинска Фабрика шећера у стечају која зјапи празна 12 година. Већ четири године “Шећерану” продају по цијени од десет милиона марака, али купаца нема. Односно, јаве се с времена на вријеме заинтересовани инвеститори из Турске, Србије, па чак и из Кине с намјером да у халама некадашње Фабрике шећера поново покрену посао, подигну на ноге посрнулог привредног гиганта и запосле стотине радника. Нуде милионе за “Шећерану”, али никада онолико новчића за колико је та фирма зацијењена. Док причају и пишу писма намјере, све звучи готово идеално. Спремни су на све, међутим, када треба да плате, неће.
Та ситуација се понавља изнова и изнова и сваки пут када јавност помисли да ће судбина тог предузећа коначно бити ријешена, коло среће се окрене. Стиче се утисак да се разни мешетари само наслађују горком судбином “Шећеране” и желе да та фирма буде дата у бесцјење.
Није искључено да ће им то једног дана и поћи за руком, јер је Скупштина повјерилаца тог предузећа, након четири године безуспјешних лицитација, почетну цијену од десет милиона спустила за пола милиона. Да ли ће и ко бити спреман да за некадашњег семберског гиганта искешира 9,5 милиона марака, видјећемо већ за неколико дана јер ће “Шећерана” поново на добош ове седмице.
Тужно је како немар појединаца или групе за трен ока упропасти фирме које су генерације прије неколико деценија градиле даноноћно за добробит своје дјеце и свих будућих нараштаја. Лоши пословни потези, политичке игре, немар и похлепа гурнули су бројна предузећа у амбис. Горку судбину “Шећеране” дијеле и “Унис” из Дервенте, “Фармланд” из Нове Тополе, бијељински “Житопромет” и многе друге фирме које су биле понос бивше Југославије. Ред и рад засновани на знању коначно морају да буду темељ пословања привредних субјеката у Српској чији ће послодавци улагати у раднике и ширити посао, а не само гледати како да се обогате ловећи у мутном. А није да није било таквих. Без знања, мукотрпне борбе и великих улагања, у годинама које долазе збрајаћемо само посрнуле гиганте.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
