Горак укус
Тешкој години за пољопривредне произвођаче у Српској не назире се крај, а највише су претрпјели воћари којима су мајске поплаве однијеле најмање двије трећине приноса па још збрајају штету.
Да би како тако спасили сезону и дошли барем до позитивне нуле морају уложити максималне напоре и спасити што се спасити може. Рукаве су заврнули, а поглед често иде и ка небу, јер временске (не)прилике важан су, често и одлучујући фактор. Оне никако нису ишле на руку ни пчеларима, тако да пчеле нису могле узети нектар са цвјетова у мају, због чека ће килограм меда бити и до 30 марака. Уз поскупљење репроматеријала пчелари су били принуђени да прихрањују пчеле, што изискује нове издатке.
Колико је тешка ситуација најбоље свједоче пчелари који сада имају само један циљ, да сачувају пчелиње заједнице за идућу сезону, посебно млађа друштва, а принос и што га буде, није приоритет ове године. Киша је покварила планове, а јул је посљедњи мјесец када се прави база за зиму, гдје се обезбјеђује храна.
Оно што их радује јесу у посљедње вријеме нешто повољније прилике, а сунчани дани могу спасити једну од најтежих сезона у посљедње двије деценије. Велики број пчелара током љета сели кошнице у више предјеле у потрази за биљкама као што у жалфија, вријесак и кадуља.
И док би наредних мјесец дана могло спасити пчеларство у Српској, јер према најави, вријеме ће им ићи на руку, малинари слијежу раменима и наглашавају да не виде свјетло на крају тунела па би многи малињаци, ако се нешто драстично не промијени већ од наредне године могли бити напуштени и зарасли у шибље. Према оваквим цијенама немају никакву рачуницу, а то је уједно и вапај људи који прехрањују породицу производњом овог бобичастог воћа.
И док беру малине у Удружењу “Виламет” добили су одговор од хладњачара да ће откупна цијена малина бити нижа за три марке него лани, што ће их довести на руб егзистенције, ако знамо да у овом дијелу Српске више до 500 породица живи искључиво од производе малина, а најмање за још толико њих ово је секундарно занимање.
Братунац и околна мјеста црвене се од малина, али и од бијеса воћара на плантажама, јер су дошли у ситуацију да немају никакву рачуницу.
Чињеница је да је ово окосница воћарства за Братунац, Милиће и Сребреницу, а у случају да нешто радикално не буде промијењено, многи ће појединци, али и комплетне породице, своју срећу потражити у некој далекој европској земљи. То као друштво не смијемо дозволити, пољопривредницима је потребна помоћ, посебно у години када ништа није родило, као што је то ова. Уз то морамо сачувати домаћу производњу те обратити пажњу ба то шта и одакле увозимо, јер смо на крају и ми конзументи те хране, која је неријетко спорног квалитета.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
