Година 2020.
У Црној Гори “гори” због српских светиња које држава жели “подржавити”. У Србији муку муче са Косовом и протестима “несташне” опозиције, а Хрвати се и даље боре са аветима прошлости.
Македонци и даље ишчекују “скори” улазак у НАТО, док Турци муку муче са четири милиона избјеглица. Руси размишљају како да допреме гас до Европе.
Мађари су дигли зид, а Аустријанце и даље потреса афера “Ибица”. Трампу се задрмала столица, а Кинези полако, али сигурно, освајају свијет.
Варничило је између Индије и Пакистана, горјело у Аустралији, смрзавало у Бангладешу, а на Бахамима се гледало у небо, ишчекујући неки нови ураган.
И грађани БиХ су гледали у небо молећи се да нови Савјет министара коначно профункционише, а у земљу су се, након вишегодишњег одсуства вратили “радници” из Сирије.
Једни се вратили, други отишли. Додуше на рад у Њемачку.
Значи, 2019. је била више него интересантна и турбулентна.
Пред нама је преступна 2020. и ред је да се нешто пожели.
Као прво, да нам родбина повећа дотације из иностранства, да нам нова власт не повећа ПДВ, а хрватски народ коначно добије легитимног представника у Предсједништву БиХ.
Да Жељко Комшић не облачи више униформу и не дијели лекције. Да нам судство буде независно, а сан Бакира Изетбеговића и даље само сан.
Да БиХ буде држава три народа, а не једног, да 9. јануар буде оно што је и данас, а Дејтонски споразум “свето слово”.
Да ДНС настави да постоји, али и да радници коначно почну добијати читаву плату на руке, пардон на банку, те да и потрошачка корпа постане нешто што си може приуштити свака породица.
Међу жељама је и да реални сектор почне диктирати плате у јавном, али и да месо не буде више луксуз, баш као ни одлазак на море или на скијање.
Такође једна од жеља је и да нам дјеца одрастају у здравијем и срећнијем окружењу, а породица постане стуб друштва.
Да једном мјесечно, наравно, наспемо и пун резервоар горива и промијенимо уље.
Да закључимо. У једном вицу песимиста каже не може бити горе, а оптимиста - може, може!
Да ли може горе? Треба вјеровати да не може, јер су побројане жеље сасвим обичне. Свакодневне. Ништа неоствариво. То би требало да знају и наши “Дједа Мразеви”.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
